0
„Budućnost štampanih medija je definitivno digitalna, ali to ne znači da će štampa u potpunosti nestati“, ocenio je Veselin Vačkov, direktor „Lidove novini“ iz Češke na drugom panelu posvećenom budućnosti novina i portala na konferenciji koju u hotelu Hilton organizuje Nova ekonomija uz podršku Usaid, OEBS, MDIF, EU Delegacije, Nova.rs i Direct Media.
Vačkov kaže da štampani mediji nisu ni budućnost, ni prošlost.
On smatra da će u godinama pred nama biti štampanih medija, te dobro profilisanih magazina koji imaju određenu nišu, ali da je digitalna transformacija i razvoj onlajn pretplate za takve medije „pitanje života i smrti.“
Jelena Tušup, direktorka digitalnog razvoja sa Nova.rs, ne smatra da je tabloid ružna reč, već drugi način predstavljanja stvarnosti koji je „people oriented“, prenosi Nova ekonomija.
„Nova.rs je evoluirala u jedan koncept koji ima jak informativni brend gde istražujemo priče. Svakih mesec dana imamo jednu ekskluzivu, vrlo nam je važno da informativni deo bude relevantna autorska istraživačka priča, sa druge strane smo u prilici da ponudimo korisnicima i drugi sadržaj kao što je „Show“ i sportski“, rekla je ona.
Dodaje da Nova ima „hard njuz“ pristip za info, ali da ima i mnogo toga još – lajfstal protal i zabavni portal.
Bojan Cvejić, direktor i glavni urednik portala Danas, kaže da ozbiljan sadržaj može da se spakuje tako da odgovara novim potrebama publike.
„Svaki naslov treba da bude klik bejt, ali to ne mora da bude pogrdan pojam, to je suština novinarstva. Ako naslov nije takav da privlači pažnju, nećemo doći ni do te naše publike, koja neće hteti da pročita našu vest“, kaže.
On smatra da i tabloid i klik bejt imaju pogrdno značenje, jer većina tabloida nije „tabloid“ već šire propagandu.
Sanja Lalević, global Meta Comms & Education Lead, kaže da mnogi biznisi i mediji posmatraju platformu na način da ona treba da pretpostavi i da im da ono što očekuju, a bez adekvatnih ulaza sa njihove strane.
Kada se radi o bustovanju, Lalević smatra da se „naravno uludo troši novac ako nisu definisani biznis ciljevi do kojih želimo da dođemo“.
PROČITAJTE JOŠ
„Ukoliko sami nismo shvatili šta želimo da postignemo pozicioniranjen na platformama i da li je to taj čuveni „reach“, odnosno da dođemo do većeg broja ljudi – ajde da razmislimo što nam je važan taj ‘reach’. Onda ćemo doći do adekvatnog rešenja, da onda zaista kažemo ‘da ovo je dobro investiran novac“. Kada investiramo novac u neki sadržaj, onda rezultat treba da se vrati“, rekla je ona.
Vačkov kaže da postoje istraživanja koja kažu da sajtovi koji imaju alatke za personalizaciju beleže rast vremena koji čitaoci provode na njima. Sa strane biznisa, personalizacija je dobra za medije, smatra.
Međutim treba izbegavati ekstreme i tu je dobar hibridni model – kombinacija personalizacije i ljudskog elementa, kaže on.
„To znači da neću dozvoliti robotima da odluče šta je na vrhu mog vebsajta, na primer 6 prvih pozcija treba da je uređivačka odluka“, rekao je on.
Na pitanje koja je budućnost medija, Lalević kaže da ćemo i sledeće godine obraćati pažnju na sadržaj, a da kvalitetu svi bar deklarativno težimo.
„Gledaće se video, video je taj koji se najviše konzumira. Da li će to biti na portalima, društevnim mrežama,..više ne treba da pričamo o formatima. Treba samo da pričamo o relevantnom sadržaju koji interesuje određene publike. To ne mora da bude opšta publika, to mogu da budu određeni segmenti kojima se nude sadržaji koji mogu biti različite dužine, formata“, kaže.
Jelena Tušup smatra da će sadržaji koje traju, video serijali i tekstovi koji će biti autentični i korisni ljudima i za godinu dve, imati budućnost.
„Što se tiče njuza, biće nepromenjeno, kod nas ćete naći sadržaj koji drugi ne smeju da objave“.
Bojan Cvejić kaže da treba da obratimo pažnju na originalnost.
„Medijske navike publike ne može niko da zna, sutra može da se pojavi nova platfora koja će potisnuti Tik tok i FB. Mi ćemo sad raditi na privlačenju nove publike, na Tik Tok izlazimo za nekoliko nedelja“.
Veselin Vačkov ističe da u analizi podataka treba obratiti pažnju na tajming objave tokom dana.
Ljudi imaju vremena da čitaju duge tekstove uglavnom popodne, posle posla, ako izađete sa dugom analizom ujutru, ljudi tada nemaju vremena.
Na pitanje koliko su ljudi spremni da plate sadržaj, Robert Čoban je naveo da iskustva u regionu nisu sjajna u pogledu naplate za sadržaj od građana.
„Medijske kuće koje žele dugoročno da prežive ne treba da računaju na taj izvor prihoda (zaključavanje sadržaja iza pejvola) kao bitan“, smatra Čoban.
Licencni magazin Ruski doktor je najčitanije izdanje od preko sto izdanja njegove Colour Press Grupe, kupuje se u štampanom izdanju.
On je rekao da je pokrenuo odeljenje za događaje kao još jedan izvor prihoda, i da događaje i projektno, iz različitih budžetskih sredstava (stranih i domaćih). Međutim, odeljenja marketinga mora isto toliko novca da donese od komercijalnih oglašivača koji neće podržati događaj ako nije kvalitetan.
Sanja Lalević smatra da će uslediti promena načina na koji ljudi konzumiraju sadržaj i da će publika morati da plati sadržaj kao što to radi za striming platforme.
Čoban se slaže da će to biti moguće za zabavni sadržaj, ali za informacije nije siguran.
„Bojim se da će segment zaključavanja vesti, ako do toga dođe, biti poslednji“, rekao je Čoban.
Lalević je na to rekla da će ljudi biti spremni da plate sadržaj koji je vredan da na njega budete pretplaćeni. „U društvu gde vlada propaganda, ne postoji povod da platite vesti“.
Na pitanje moderatorke Biljane Stepanović kako češke Lidove novine ima toliko pretplatnika, Vačkov je rekao da bi se pre tri godine složio da nema dovoljno ljudi spremnih da plate jer ima mnogo besplatnih informacija koje omogućavaju javni servisi i drugi mediji.
„Uveli smo premijum pretplatu koja ima elemente kluba, dakle ne nudimo samo sadržaj već i neka vrstu prednosti za pretplanike. Morate znati šta čitaoci žele, to nije opšta vest, ono što će naći svuda. Oni žele informacije sa dodatom vrednošću. Nudimo im obrazovni sadržaj, na primer istorijski sadržaj koji spremaju profesionalci, i ljudi ovo kupuju i u printu i online“, kazao je Vačkov.
Jelena Tušup je naglasila značaj autorskih prava da bi moglo da se krene u uvođenja pretplate u Srbiji.
„Dok se taj problem ne reši sa stanovišta izdavača koji su kod razčitih uređivačkih i političkih opcija, ne možemo da govorimo o zaključavanju sadržaja koji ćete naći samo kod nas“.
Danasov Klub lojalnosti ponudio je pretplatnicima dnevno pdf izdanje i pdf arhivu od 1997. godine. Ljudi su u anketi rekli da su se učlanili jer veruju u Danas i žele da pomognu, rekao je Bojan Cvejić.