Ukupan dug 20 najvećih privrednih dužnika za struju u Srbiji, među kojima su mahom državna preduzeća, prema poslednjim podacima od 10. aprila iznosi 17,2 milijarde dinara, odnosno nešto više od 146 miliona evra, što je za blizu tri i po miliona više nego u januaru ove godine.
„Braća po dugu“ uglavnom su godinama iste firme, samo im se mesta na listi menjaju, a konstantna pojava je i to da je trošenje struje na veresiju privilegija samo kompanija koje su pod ingerencijom države. Nepromenjeno je i to da prvu poziciju i dalje čvrsto drži “Železara Smederevo” d.oo sa 4.659.796.056 dinara ali i to što većina top dužnika uvećava svoje račune za neplačenu utrošenu električnu energiju, dok je samo njih sedam uspelo da ih smanji.
To smanjenje nije veliko ali dovoljno da su bar pokazali dobru volju da pomognu EPS-u, koji je u teškom položaju. Takvu volju je pokazao “Serbia Ziđin” koji je uspeo da neizmirene račune od blizu 500 miliona dinara iz januara 2021. godine u potpunosti izmiri ali i JP “Resavica”, koje nema više na spisku dužnika, pa je njenu dugogodišnju vicešampionsku titulu preuzela “Enegetika” iz Kragujevca, prenosi „Blic“.
U trio neslavnih svrstalo se i JKP”Toplana” iz Bora, koje se sa petog mesta iz 2021. godine popelo za dve pozicije jer nisu servisirali svoje obaveze pa su one narasle na 1,16 milijardi dinara.
Ono što još karakteriše i listu najvećih Kužnika za 2022. godinu je i to što se na njoj i dalje kao jedina lokalna samouprava nalazi Gradska uprava Kragujevca ali i to što je dug “Infrastruktura Železnice Srbije” za četiri meseca narastao skoro tri puta u aprilu u odnosu na januar odnosno sa 253 miliona stigao na skoro 620 miliona. Pored toga u “top 20” pojavila su se i neke nove firme poput “krušika” iz Valjeva ali i “FAP”-a iz Priboja.
Sve u svemu, izgleda da ovoj srpskoj praksi korišćenja struje na veresiju nije uspeo da stane na put ni MMF koji to izričito traži godinama unazad od srpskih vlasti. Ovo tim pre što je reč o uglavnom istim kompanijama kojima se dugovi tolerišu a struja ne isključuje, što bode oči privatnim firmama i domaćinstvima, koji nemaju tu privilegiju.
Izvor „Blica“ iz Vlade Srbije tvrdi da tolerisanje dugova nije samo odlika ove vlasti već je to višedecenijska praksa.
-Tim firmama se struja ne isključuje jer država želi da im pomogne u kriznom periodu kako ne bi radnici ostali bez posla. Odluku o tome ne donosi EPS već je to preporuka Vlade, koja je i vlasnik kompanije. Zbog toga srpska vlast nekoliko godina unazad trpi kritike od strane MMF i Svetske banke. Na ovom najnovijem spisku su i pet firmi koje su u stečaju pa su potraživanja EPS-a ušla u stečajnu masu. Ovakva praksa posebno iritira sada kada je EPS u značajnim problemimima i zbog energetske krize u svetu jer je svaki dinar važan za ovu kompaniju – navodi naš sagovornik.
I ministarka energetike Zorana Mihajlović danima unazad govori o problemima u EPS ali nijednog trenutka nije spomenula da su i ova velika dugovanja dovela do njih. Ona je i u petak sa novom rukovodstvu razgovarala o situaciji u EPS-u i njegovim prioritetima.
-EPS je najvažniji energetski subjekt, od koga presudno zavisi energetska bezbednost Srbije. Država stoji uz EPS, pred nama je veliki posao da se spremimo za zimu, a istovremeno treba da se uradi sve da EPS u 2023. godini bude na zdravim nogama Takođe je veoma važno da postoji jasan plan kad je reč o investicijama, kao što su reverzibilne hidroelektrane „Đerdap 3“ i „Bistrica“, novi kapaciteti iz OIE, kako bismo bili energetski bezbedni u narednim decenijama- rekla je Mihajlovićeva.
Zdrave noge, po mišljenju MMF ali i srpskih stručnjaka, ne mogu da se obezbede bez izmirivanja dugovanja, pa je zato neophodno kao prioritet rešavati i ovo pitanje. U protivnom preti opasnpost da nakon poskupljenja struje, koje je takođe najavila ministarka, i domaćinstva krenu putem preduzeća pod ingerencijom države, odnosno neizmiruju redovno svoje obaveze, pa od zdravih nogu EPS ne bude ništa.
EPS: Potraživanje od 20 najvećih privrednih dužnika 17,2 milijarde
Iz Pr službe EPS -a nisu želeli da komentarišu na koji način bi trebalo da se reši problem naplate dugovanja privrednih subkjekata ali nam je potvrđeno da je ukupno potraživanje od 20 najvećih privrednih dužnika 17,2 milijarde dinara.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare