1
Iako Evropa želi da bude "najzelenija" na svetu, Azija je kontinent gde se proizvodi najviše solarne energije na svetu. Evropljani prednjače kada su u pitanju pojedinačne zemlje (države članice Unije). Srbija na svetskom začelju.
Godine 2023. solarna energija je činila tri četvrtine obnovljivih kapaciteta širom sveta. Najveći deo ovog rasta dogodio se u Aziji, pre svega u Kini, zatim Evropskoj uniji (EU) i Sjedinjenim Američkim Državama (SAD), nastavljajući trend koji traje nešto više od decenije, tačnije od 2010. godine, piše N1.
Poredeći Kinu, EU i SAD, do skoro najmnogoljudnija zemlja sveta je ubedljivo broj jedan kada su u pitanju kapaciteti solarne energije. Kina je u 2022. godini imala aktivnih solarnih panela od 393 gigavata (GW) kapaciteta. To je skoro duplo više od zemalja Evropske unije koje raspolažu sa 205,5, i skoro četiri puta više od SAD sa 113 GW.
Skok Kine započeo je 2017. godine. Godinu dana ranije Kina je imala 77.8 GW kapaciteta naspram 91.5 GW Evropske unije i 35.4 GW koliko je bilo u SAD. Već godinu dana kasnije Kina je imala 130,8 GW i od tada raste po prosečnoj stopi od 25 odsto, dok su SAD zabeležile rast od 21%, a EU od 16%.
Osim kapacitetima, Kina dominira i proizvodnjom komponenti za solarnu energiju i trenutno kontroliše oko 80% svetskog lanca snabdevanja solarnim panelima. Kako se navodi, kineska solarna industrija je 2022. godine zapošljavala 2,76 miliona ljudi, EU 648.000, dok SAD 264.000 radnih mesta.
Prema podacima Svetske agencije za energetiku (IEA) na Kinu otpada skoro 60% novih obnovljivih kapaciteta za koje se očekuje da će postati operativni na globalnom nivou do 2028. godine.
Očekuje se da će zemlja dostići svoj nacionalni cilj do 2030. za vetroelektrane i solarne PV instalacije 2024. godine, šest godina pre roka.
Pre samo 14 godina, Evropska unija je proizvodila 30 puta solarne energije od Kine. O tome koliki je napredak Kine svedoči podatak iz 2010. godine, kada su kapaciteti iznosili svega jedan gigavat, Evropske unije 30,6, a SAD 3,4.
Ujedno ove brojke pokazuju razliku između želje Evropljana da budu najzeleniji kontinent i realnosti koja pokazuje da je Evropa podigla svoje kapacitet za sedam puta, a Kina gotovo 400. EU je ipak zabeležila veliki rast poslednjih godina, pa je tako samo od 2021. do 2022. povećala kapacitete sa 162,7 na 205,5.
Prognoze za 2024. godinu previđaju da će Kina stići do 430 GW, SAD 142, a očekuje se da EU premaši 300 GW kapaciteta.
Gledano pojedinačno po zemljama EU, očekuje se da najviše instalisanih kapaciteta bude u Nemačkoj (69,1), dok u Aziji posle Kine najveće kapaciteta imaju Japan (85 GW) i Indija (68 GW).
Iako Kina najviše razvija svoje solarne kapacitete, kada se pogledaju pojedinačno, zemlje EU su u prednosti kada je u pitanju proizvodnja po glavi stanovnika. Prema podacima za 2023. godinu Energetskog instituta Ember, Kina prozivodi po čoveku 410 kwh.
Najsolarnija nacija je, uprkos tome što nema toliko sunčanih dana, Holandija sa 1.200 kilovat časova (kw/h) godišnje po čoveku. Slede dve južnoevropske zemlje, Španija sa 949 kw/h i Grčka 908 kw/h. Nemačka je proteklih godina značajno povećala svoje kapacitete i sada po čoveku se prozvodi 739 kw/h. Sjedinjene Američke Države su na 700 kw/h, a kada je u pitanju Južna Amerike, bez premca je Čile sa 848 kw/h.
Srbija zauzima svetsko začelje sa jednim kilovatom časom godišnje po čoveku. Jedina evropska zemlja sa manje solara je Crna Gora sa nula kw/h.
Primera radi Nemačka je u 2022. godini instalirala četiri gigavata sunčane energije, a Srbija 19 megavata.
***
BONUS VIDEO – Nuklearna energija – da li je potrebna pored solarne?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
