1
Zamislite da odete u banku i podignete kredit kako biste vratili dugove za struju i grejanje, a onda okruženju ispričate da je banka u stvari odlučila da investira u vas jer vas je prepoznala kao klijenta od poverenja, tako da čitavu tu stvar zapravo prikažete kao svoj uspeh. Otprilike tako bi se moglo opisati izveštavanje prorežimskih medija o tome da je državni Telekom emitovanjem obveznica prikupio od investitora 900 miliona dolara. To zapravo znači da se zadužio da bi od tih para između ostalog refinansirao postojeće dugove, ali to tabloidi ne spominju, već navode da su „investitori Telekomu nudili milijarde” i da je ovo veliki uspeh državne kompanije, piše Raskrikavanje.
Prorežimski tabloidi poput Informera, Srpskog telegrafa, Kurira, ali i mediji poput Euronewsa, franšize u vlasništvu Telekoma, pišu da je ovo ogroman uspeh i da su „investitori nudili milijarde za Telekomove obveznice”, zahvaljujući čemu je državni operater na međunarodnom tržištu nedavno prikupio 900 miliona dolara, piše Raskrikavanje.
Iz istovetno napisanih tekstova, koji se oslanjaju na Telekomovo saopštenje, može se zaključiti da je reč o investiciji, odnosno da su neke međunarodne kompanije i banke odlučile da ulože ovaj novac u Telekom.
Sugeriše se da su investitori procenili da je državni operater stabilan i pouzdan, da je reč o kompaniji od poverenja, i da su zbog tako dobrog poslovanja odlučilli da mu daju novac.
„Potražnja za evro-obveznicama Telekoma Srbija već u prvom satu njihovog emitovanja na berzi u Dablinu iznosila je milijardu dolara, što najbolje govori o ogromnom interesovanju međunarodnog finansijskog tržišta za investiranjem u najvećeg i najuspešnijeg operatera sa Zapadnog Balkana!”, piše Republika u superlativima.
Ipak, nigde u tekstovima ne objašnjavaju da je emisija obveznica zapravo – zaduživanje.
1
0
29
Telekom je od investitora na međunarodnom tržištu u stvari pozajmio 900 miliona dolara. Ovaj iznos, prema saopštenju ove državne kompanije, dospeva na otplatu kroz pet godina i Telekom će ga vraćati sa kamatom od sedam odsto.
U pitanju je, dakle, vid kreditiranja, a deo tog novca će, kako su iz Telekoma saopštili, biti iskorišćen za refinansiranje postojećih dugova.
Ekonomski analitičar Bogdan Petrović za Raskrikavanje navodi da se kredibilitet Telekoma na međunarodnom tržištu osigurava i time što je reč o kompaniji u vlasništvu države.
„Nije nelogično zaključiti da su investitori smatrali da će država na kraju moći da stane iza Telekoma ukoliko zatreba”, navodi on.
Uprkos tome što im država „čuva leđa”, ovaj poslovni aranžman Petrović ocenjuje kao ne naročito povoljan za državnog operatera, jer je, prema njegovim rečima, kamata od sedam odsto visoka posebno imajući u vidu da kamate svuda padaju.
Emisija obveznica na međunarodnom tržištu je uobičajeni i legitimni način poslovanja, a ne pokazatelj uspeha, smatra ekonomista Goran Radosavljević za Raskrikavanje.
„Priča o uspehu je politikanstvo. Uspeh bi bio da su u problemima, a uspeju da se zaduže. Telekom ima visok dug, ali sa stanovišta investitora, on isplaćuje dividende i profitabilan je. Dok može da servisira dugove, nije u problemu”.
Štaviše, kaže on, kada kompanija poput Telekoma ne bi bila u stanju da sakupi ovaj novac na međunarodnom tržištu emisijom obveznica, to bi se moglo nazvati neuspehom. Državni operater je, ističe, uprkos dugovima generalno atraktivan za investitore – osim povoljne kamate od sedam odsto, investitorima bi moglo da bude privlačno i to što je reč o kompaniji koja posluje na perspektivnom i rastućem tržištu telekomunikacija, koja servisira dugove ali i kompanija iza koje kao garant stoji i država.
Telekom je, inače, često na meti kritika javnosti upravo zbog toga što posluje uz velika dugovanja.
Bogdan Petrović je u julu za list Danas analizirao njegove finansijske izveštaje i naveo da je kompanija za samo godinu dana povećala dugove za 105 milijardi dinara – sa 262 milijarde krajem 2022. godine, na 367 milijardi dinara (oko 3 milijarde evra) na kraju 2023. godine.
***
BONUS VIDEO:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare