74
Podstičući ulaganja u alternativne investicione fondove, Srbija je omogućila najbogatijim građanima da svoje poreske obaveze praktično prepolove, ostavljajući i mogućnost za zloupotrebe. Vlasnici i osnivači Vista Rica fonda, jedinog koji nije povezan sa bankama, su Vojislav Nedić, otac uticajnog generalnog sekretara Vlade Srbije Novaka Nedića i Tatjana Vukić, upraviteljka SNS-ove Fondacije „Za srpski narod i državu“ i emotivna partnerka brata predsednika Srbije
Srpski poreski sistem već decenijama pogoduje najbogatijim građanima, međutim, na meniju poreskih olakšica za imućne od prošle godine postoji još jedna opcija.
Naime, izmenama Zakona o porezu na dohodak koji važi od januara 2023, građanima sa primanjima trostruko većim od proseka data je mogućnost da svoje poreske obaveze po tom osnovu praktično prepolove. I to ako odluče da dug – umesto u državni budžet – uplate u neki od postojećih alternativnih investicionih fondova u Srbiji, piše BIRN.
Primera radi, ako bogati građanin treba da plati milion evra poreza, po ovom zakonu čak 500.000 može da preusmeri u fond, umesto da napuni državu kasu.
I to nije sve. Zakon je ostavio prostor i za zloupotrebe.
PROČITAJTE JOŠ
Bogati poreski obveznik svoj poreski dug može da preusmeri u fond u decembru, a zatim tu istu sumu podigne sa računa fonda u januaru sledeće godine. Na taj način, on je formalno poštovao zakon o porezu na dohodak, ali je sačuvao najveći deo novca.
Upravo ova zakonska izmena omogućila je alternativnim investicionim fondovima u Srbiji da privuku nove klijente željne smanjenja poreskih obaveza.
Tokom tromesečnog istraživanja BIRN je analizirao rad ovih fondova. Jedan od njih je i Vista Rica, u prevodu sa španskog “bogat pogled“, trenutno jedino društvo za upravljanje otvorenim alternativnim investicionim fondovima, a koje nije nastalo u okviru postojećih registrovanih banaka u Srbiji.
Vlasnici društva Vista Rica su uticajni članovi vladajuće Srpske napredne stranke.
U Vista Rica polovinu vlasništva drži Tatjana Vukić, članica predsedništva SNS-a i upraviteljka SNS-ove Fondacije „Za srpski narod i državu“ čiji je idejni tvorac predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Izvori BIRN-a tvrde da je Tatjana Vukić i u emotivnoj vezi sa Andrejem Vučićem, bratom predsednika Srbije.
Tačno 25 odsto Vista Rica-e drži poznati advokat Vojislav Nedić, član predsedništva SNS-a i otac Novaka Nedića, dugogodišnjeg generalnog sekretara Vlade Srbije poznatog po vezama sa kriminalnim grupama, pre svega sa huliganskom grupom koju je predvodio Veljko Belivuk, čijim članovima se trenutno sudi za ubistva, trgovinu narkoticima i pranje novca.
Osim Tatjane Vukić i Nedića starijeg, 25 odsto drži 44-godišnji Srđan Davidović, hemijski inženjer koji trenutno radi u švajcarskoj osiguravajućog kompaniji Swiss Re, a koji je malo poznat široj javnosti.
Osnivački kapital društva je 300.000 evra, a pod njenim upravljanjem su trenutno dva fonda – Vista Rica Invest i Vista Rica Corporate.
Sporna odredba Zakona o porezu na dohodak, stupila je na snagu u januaru 2023. godine, a Vista Rica Invest je dozvolu za osnivanje od Komisije za hartije od vrednosti dobila u decembru 2023, pred sam kraj te iste poslovne godine.
Finansijski izveštaji, koje je BIRN analizirao zajedno sa finansijskim stručnjacima, ukazuje da se vrednost fonda „Vista Rica Invest“ već u januaru, za samo mesec dana od osnivanja, smanjila za milion evra, a da je u prvih šest meseci izvučeno čak 3,77 miliona – gotovo polovina vrednosti fonda – što upućuje na sumnju da je fond korišćen za izbegavanja plaćanja poreza – sve po spornom zakonu.
Podaci iz mesečnih izveštaja dva preostala alternativna investiciona fonda, koji su pod okriljem banke Intese i Rajfajzen banke – takođe prikazuju odliv novca u prvom mesecu nakon nove godine.
U Vista Rica za BIRN kažu da je formiranje fonda bio prirodan nastavak ličnog razvoja vlasnika fonda, ali i finansijskog sistema u Srbiji. Navode da Vukić i Davidović imaju “impozantne biografije”, dok Vojislav Nedić ovom partnerstvu, kako kažu, doprinosi “visokim stepenom kvaliteta u pogledu pravnog i regulatornog aspekta poslovanja fonda”. Njihove biografije su, kako kažu, razlog i zbog čega su skupili višemilionski vrednu imovinu za kratko vreme.
Kada je reč o tome da su neki ulagači povukli značajna sredstva odmah na početku 2024. godine, u Vista Rica ističu da je to standardno i za njihovu konkurenciju, kao i da “razlozi povlačenja sredstava nisu u domenu i nadležnosti Fonda i Društva”.
“Ono što mi možemo istaći je da ni u jednom trenutku stabilnost i poslovanje Fonda nisu bili ugroženi, niti su zakonski okviri poslovanja i usklađenost s regulativom bili narušeni”, navode u pisanoj izjavi za BIRN.
Dejan Šoškić, bivši guverner Narodne banke Srbije i stručnjak za investicione fondove, kaže za BIRN da je izuzeće od plaćanja poreza na dohodak kroz ulaganje u alternativne investicione fondove „potpuno neopravdano i predstavlja flagrantno kršenje ravnopravnosti građana pred poreskim sistemom“, jer ulaganja u te fondove „ni na koji način nisu od neke posebne društvene koristi u odnosu na ulaganja u druge finansijske instrumente“.
„I sam Zakon o AIF kao i poreski stimulans iz 2022, po mom mišljenju, predstavljaju još jedan u nizu zakonskih i podzakonskih akata koji se donose poslednjih godina bez javne i skupštinske debate i sa očigledno visokim nivoom nestručnosti predlagača, moguće štetnosti za društvene interese i sa otvaranjem ozbiljnih mogućnosti zloupotreba u praksi“, ističe Šoškić.
„Pogled bogatih“ često seže dalje od pogleda običnih građana.
Narodna skupština Republike Srbije 9. decembra 2022. usvojila je izmene i dopune Zakona o porezu na dohodak građana. Među izmenama se našao i član 89a kojim se građanima sa primanjima većim od tri prosečne plate, omogućava da do 50 odsto svojih poreskih obaveza u jednoj godini, umesto u budžet, uplate u alternativni investicioni fond.
Međutim, ta izmena nije izazvala veću pažnju javnosti.
Sporna odredba zakona stupila je na snagu u januaru 2023. godine, a Vista Rica Invest je dozvolu za osnivanje od Komisije za hartije od vrednosti dobila 20. decembra, pred sam kraj godine.
Ulagači fonda su tajni, kao i njihovi razlozi za ulaganje i povlačenje novca, međutim, interesantno je da je na kraju te 2023. godine, Vista Rica imala priliv od čak 7.66 miliona evra.
Tu sumu je skupila praktično za par nedelja od kada je Komisija za hartije od vrednosti dala dozvolu za rad.
Mesec dana kasnije, već do kraja januara 2024, brojka je pala na 6.6 miliona.
Potpredsednica opozicione Stranke Slobode i Pravde Marinika Tepić objavila je krajem oktobra da Irena Vujović, potpredsednica Vlade Srbije i ministarka zaštite životne sredine, poseduje osam investicionih jedica u investicionom fondu „Vista Rica“, vrednih 100 hiljada dinara, pozivajući se na izveštaj Agenije za sprečavanje korupcije.
Prema zvaničnim podacima, od početka januara 2024. do kraja juna, investitori su od Vista Rica fonda otkupili, odnosno “povukli” natrag investicione jedinice u vrednosti od 3,77 miliona evra.
Na kraju jula, vrednost fonda je bila 4,68 miliona evra što znači da se neto vrednost fonda u šest meseci od osnivanja iz fonda smanjila za čak tri miliona evra.
Na ovaj način su ulagači u fond, kojima je on služio kao protočni bojler, koristeći spornu odredbu Zakona o porezu na dohodak dobili natrag svoj novac, a da država nije naplatila porez na dohodak.
S druge strane, upravljači fonda su uzeli proviziju od četiri odsto od svake vrednosti izlazaka investitora iz fonda, s obzirom na to da je tolika njihova tarifa za otkup investicionih jedinica koje su stečene u periodu manjem od jedne godine.
Trenutna vrednost imovine fonda je sedam miliona evra, pokazuju podaci sa sajta Vista Rice.
Berzanski stručnjak Nenad Gujaničić kaže za BIRN da je nemoguće tvrditi zbog čega su ti ljudi povukli novac iz fonda tako brzo, ali generalno smatra da je ta izmena zakona privilegovala najbogatije ljude u državi, njih oko 30.000, koji na ovaj način mogu da izbegnu uplaćivanje poreske obaveze u zajednički budžet svih građana Srbije.
„Ovde je jasno da su taj kapital privukli ti osnivači. Na koji su oni to način obezbedili? Da li su nešto obećali, da li imaju neke kontakte, ja to ne mogu da tvrdim, naravno“, kaže Gujaničić.
„Ima nekoliko stotina ljudi kojima se to {ulaganje u alternativne investicione fondove umesto plaćanja poreza na dohodak} izuzetno isplati. Neko će da uštedi 10.000 evra, neko 50.000, nego 100.000, a neko milion evra“, objašnjava za BIRN.
Komisija za hartije od vrednosti u odgovoru na pitanja BIRN-a u vezi sa povlačenjem novca iz fonda Vista Rica u tako kratkom roku, ističe da se “svako povećano povlačenje sredstava koje bi moglo da utiče na stabilnost fonda ili interese investitora razmatra”.
“Konkretan fond Vista Rica Invest je otvoreni fond, sa javnom ponudom. To implicira da je ulazak i izlazak iz fonda slobodan, te da investitori mogu povlačiti sredstva u skladu sa sopstvenim investicionim odlukama. Ono što možemo reći jeste da je po pravilniku Vista Rica Invest, dužnost fonda da investitore isplati u roku od sedam dana od dana podnošenja zahteva, a Komisija nije dobila ni jednu pritužbu investitora vezanu za prekoračenje tog roka”, navodi se u odgovoru Komisije.
Vista Rica Invest, zaključno za junom ove godine, ima 116 ulagača.
Drugi fond koji je pod kontrolom Društva Vista Rica osnovan je početkom septembra 2024. i zove se Vista Rica Corporate. Ovaj fond, koji je startovao sa radom 23. septembra ove godine, već 30. septembra je imao neto vrednost od 5,53 miliona evra, dok je na dan 29. oktobra vrednost fonda već dostigla 10,16 miliona evra.
Stručnjaci sa kojima smo pričali tvrde da ime fonda sugeriše da je potencijalno namenjen za trgovinu akcijama kompanija, a to se navodi i u portofliju fonda. U ovom trenutku nema podataka koji ukazuju da i ovaj alternativni fond ulagači koriste za izbegavanje plaćanja poreza.
Pored Vista Rica fondova, ostala dva otvorena alternativna investiciona fonda u Srbiji su povezana sa bankama – Intesa Invest Alternative i Raiffeisen Alternative – i imaju značajniju vrednost imovine. Oba beleže pad vrednosti u periodu od kraja decembra 2023. do 31. januara 2024.
Intesa Invest Alternative fond beleži pad vrednosti imovine od 1.5 miliona evra, što je devetina vrednosti fonda, dok Raiffeisen Alternative fond beleži pad od 4,5 miliona evra, što je osmina vrednosti fonda u tom trenutku.
Opširnije pročitajte na sajtu BIRN.
BONUS VIDEO Sekretarijatu Vlade i Novaku Nediću iz budžeta više nego prosveti: Predsednik objašnjava, ali bez detalja
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
