7
Od početka avgusta građani mogu da primete veliku razliku u ceni mesa u odnosu na pre nekoliko meseci. Svinjetina je poskupela za 20 odsto, a građani će za svoje omiljen komad piletine sada morati da daju između 450 i 600 dinara po kilogramu. Stručnjaci kažu da je ovo globalni trend i da će uskoro doći do stabilizacije cena koje su skočile zbog rasta cena drugih namirnica i sirovina.
Od januara svinjsko meso poskupelo je za čitavih 20 odsto, što se jako odrazilo na kupovnu moć potrošača. Trend poskupljenja nastupio je godinu dana nakon početka pandemije koronavirusa, lokdauna, smanjenja trgovine i gomilanja namirnica među evropskim zemljama. Iako cena raste od početka godine, većina građana je bila iznenađena kada su u avgustu videli cene u prodavnicama.
Tako je početkom avgusta kilogram svinjetine u velikim beogradskim marketima išao do 600 dinara po kilogramu, dok je krajem jula bio u proseku oko 500 dinara. Za svinjski file se sada mora izdvojiti čak 770 dinara. Agroekonomski analitičar Milan Prostran kaže za dnevni list „Nova“ da je već godinu dana primetan rast cene hrane, konkretno mesa i postoji nekoliko razloga za to.
„Moglo je da se očekuje da će porasti cena mesa u prodavnicama, što možemo da vidimo poslednjih mesec dana širom Srbije. U prvi mah je poskupela cena živih svinja, koja je do pre nekoliko meseci bila 135 dinara za kilogram. Država je intervenisala i otkupljivala po ceni od 160 dinara. Nakon toga se cena stabilizovala i formirala se negde na 160 – 165 dinara“, objašnjava.
Prostran ističe da je rast cena mesa u stvari rezultat povećanja cena sredstava koja se koriste u stočarstvu, bilo da je u pitanju hrana za stoku ili neki faktori potrebni za funkcionisanje jedne farme.
„Cene soje, kukuruza, minerala, vitamina, ali i dizel gorivo su osnovni uzroci pomeranja cene žive stoke, što se kasnije odrazilo na cene u prodavnicama. Ta vrednost bi trebalo da bude i veća kada bi se zaista primenila prava cena koštanja svinje, odnosno računice kojima se vode proizvođači. Ta donja granica bi bila 200 dinara, ali naša kupovna moć neće dozvoliti tu cenu. Tek tada bi građani osetili pravo poskupljenje“, naglašava Prostran.
Dodaje da je razlog što cene nisu još više to što proizvođači verovatno koriste zalihe kukuruza od pre dve godine. Smatra da je na cenu uticalo i to što je Srbija dosta uvozila meso iz Evropske unije.
„To meso po pravilu ne ide u svežem stanju nego u preradu i Srbija je postala ozbiljan uvoznik. Poslednjih godinu dana u svetu je globalno trend povećanja cene hrane, a uticaj na to je imala i pandemija koronavirusa. Takođe, zemlje Evrope su stvarale zalihe pa se količina roba smanjivala na tržištu“, jasan je analitičar.
Prostran misli da u Srbiji, ipak, neće doći do nekog značajnijeg povećanja cene mesa u narednom periodu.
„Doći će do smirivanja cena sredstava koja se koriste u stočarstvu. Na Zapadu je dobar rod, a mi ćemo u Srbiji za tri meseca praviti svinjokolj koji će napraviti zalihe hrane. Neko naredno povećanje može se očekivati recimo u februaru“, zaključio je Prostran.
Sekretar Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda Privredne komore Srbije Nenad Budimović ocenio je za „Novu“ da je od početka godine najviše oscilacija bilo kod svinjskog mesa i da su one povezane sa promenama cena žive vage.
„Ta cena se trenutno kreće između 135 i 160 dinara u zavisnosti od teritorije Srbije. Nakon ovog nivoa, poskupljenje utiče i na usluge klaničara, a potom meso dolazi do trgovaca koji na osnovu svega toga formiraju cenu“, navodi Budimović.
Svako od ova tri nivoa, prema njegovim rečima, formira cenu, pa ukoliko poskupi osnova, onda dolazi i do rasta cena u prodavnicama.
„Poskupljenje je došlo zato što je tokom godina bila niska cena tovljenika, pa su farmeri odustajali od dalje proizvodnje. E onda je došlo leto pa su počeli da rade turistički i ugostiteljski objekti, ljudi su putovali i potrošnja se povećala, a ponuda je smanjena. Nakon toga imamo skok cene mesa“, zaključuje Budimović.
