0
Zamenik generalnog direktora Sektora za ekonomska istraživanja i statistiku Narodne banke Srbije Milan Trajković, izjavio je danas da u prvih 15 dana jula nije bilo rasta cena i da je moguće da mesečna inflacija bude negativna, prvi put posle više od dve godine.
On je za RTS rekao da se očekuje da se u drugoj polovini ove godine mesečna stopa inflacije spusti na 1,3 odsto u proseku.
„Kada gledamo međugodišnje, inflacija usporava, dostigla je maksimum u martu – 16,2 odsto, sada je 13,7 odsto. I dalje imamo neki mesečni rast cena. Ono što je dobro da i taj mesečni rast cena usporava. U periodu kada smo se suočavali sa najvećon inflacijom – od aprila prošle do februara ove godine mesečna mesečna inflacija u proseku iznosila je 1,3 odsto. Poslednjih nekoliko meseci iznosi oko 0,7 odsto mesečno“, istakao je on.
Trajković kaže da je uvezena inflacija ozbiljnije usporila, kada je reč o svetskim cenama energenata i svetskim cenama hrane, određenih sirovina i metala, a da je ukupna inflacija u zemljama koje su najveći spoljnotrgovinski partneri za Srbiju, takođe usporila, ali ne u nekoj značajnijoj meri.
„Možemo da kažemo da je udeo uvezene inflacije u Srbiji sada manji. Inflacija je u julu bila 13,7 odsto međugodišnje. Međutim, da nije bilo rasta cena povrća od početka godine ona bi bila za nekih 1,5 procentnih poena niža“, objasnio je on.
Kada je reč o poljoprivrednoj sezoni, Trajković ističe da je ona za sada prosečna, da ono što se desilo u maju i junu za sada nije imalo neki značajniji uticaj na ukupnu poljoprivrednu sezonu i da tek treba da se vidi koji će biti prinosi kukuruza i industrijskog bilja.
„Što se tiče naše projekcije ona je nepromenjena. U odnosu na maj ove godine i u odnosu na februar vidimo da bi međugodišnja inflacija trebalo svakog meseca da uspori za po jedan procentni poen – da se od septembra nađe na nekom nivou između 10 i 11 odsto, a da se do kraja godine spusti na nivo od osam odsto i da zatim u granice cilja NBS koji iznosu 4 plus-minus 1,5 uđe sredinom sledeće godine, može da se desi i koji mesec ranije“, objasnio je on.
Napominje da Narodna banka jednostavno želi da bude sigurna da će se inflacija spuštati željenim tempom, i dodaje da se bazna inflacija ne smanjuje tempom koji bi svi želeli.
Kako kaže, to je razlog zašto je Evropska centralna banka povećala referentnu kamatnu stopu i to je jedan od razloga što smo je i mi povećali.
„Želimo da vidimo i smanjenje inflacionih očekivanja finansijskog sektora i privrede. Njihova očekivanja se smanjuju kada je reč o očekivanoj inflaciji za dve i tri godine unapred. Voleli bismo da počnu da se smanjuju za godinu dana unapred. To se za sada ne dešava“, dodaje on.
PROČITAJTE JOŠ
Podseća da je ECB podigla referentnu kamatnu stopu na četiri odsto, što će se svakako preneti na euribor kamatnu stopu, i dodaje da ECB ne može da tvrdi da je ovo poslednje povećanje referentne kamatne stope.
Trajković kaže da što se tiče jeseni, smatra da tržišta ne očekuju neko značajnije smanjenje kamatnih stopa, što ne znači da do smanjenja kamatnih stopa neće doći u nekim narednim godinama.
„Što se tiče Narodne banke Srbije, kada je reč o euriboru, ne možemo mnogo da utičemo. Ono što smo mogli da uradimo, to smo i uradili. Mi smo očuvali stabilnost deviznog kursa. To je bitno za sve građane koji su zaduženi u evrima“, navodi Trajković.
Ukazuje da je doneta još jedna mera, a to je da su bankama naložili da moraju da ponude klijentu produženje ugovorene ročnosti, ako dođe do problema u otplati, odnosno ukoliko se odnos između rate kredita i zarade klijenta drastično promeni.
BONUS VIDEO
