Uprkos tome što ima izvore lekovite vode za koje svi ističu da su neverovatno lekovite, banja u Jošanici kraj Sokobanje već godinama ima tek po kojeg gosta. Šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka u Jošanici se tražilo mesto više za smeštaj, a u redovima se čekalo na terapije za lečenje najrazličitijih rematskih, kožnih, neuroloških i bolesti unutrašnjih organa.
Meštani sa žaljem govore da nema nagoveštaja da će se to blago kakvim se može pohvaliti retko koja banja u Srbiji, a reč je o sedam lekovitih izvora i lekovitom blatu, uskoro početi da koristi na dobrobit i pacijenata i samih stanovnika Jošanice, ali i čitave opštine Sokobanja.
Prema njihovim rečima, propadanje banje započelo je sa ratovima i snakcijama, a banjsko lečilište je definitivno zatvoreno 2014. godine nakon odlaska u stečaj preduzeća „Lepterija“, u čijem je vlasništvu bilo.
Ružica Milanović koja je 46 godina radila kao medicinska sestra u Jošanici, kaže da je svedok mnogih neverovatnih ozdravljenja u jošaničkoj banji, svedok neverovatne posećenosti banje, ali na žalost i svedok njenog propadanja.
„Mene su zaposlili odmah posle srednje škole, jer jedna jedna medicinska sestra u smeni i jedan lekar nisu bili dovoljni za toliko broj pacijenata. Po 150 gostiju je dnevno u banju dolazilo i u dve smene se radilo u lečilištu. Dolazili su ljudi iz cele bivše Jugoslavije i inostranstva, a najviše sa jugoistoka Srbije, iz Bora, Zaječara i Negotina. Bilo je onih koji su godinama svakog leta dolazili. Ne bi sigurno dolazili da im banja nije pomagala“, naglasila je Milanović.
Ona se, dodala je, i dan danas seća pojedinih pacijenata i njihove sreće što su u jošaničkoj banji pronašli lek za svoju bolest.
„Sećam se žene iz Jagodine koja je nakon trećeg carskog reza imala obziljne stomačne tegobe, a lekari nikako nisu uspevali da joj pomognu. Bila je strašno smršala, nije mogla ništa da jede, imala je krvave stolice. Došla je po vodu u Jošanicu i pila je 21 dan uz dijetu koju je ovde dobila. Već trećeg dana se javila da joj je bolje, a kad je ispila vodu, došla je sa ocem. On je želeo da nam se lično zahvali što smo mu spasili ćerku, kazao je da su bili blizu da je izgube“, priseća se Ružica.
Prema njenim rečima, voda u jošaniškoj banji mnogo pomaže kod lečenja dijabetesa, bolesti žuči, kalkuloza urinarnog trakta, reumatskih i kožnih bolesti, proširenih vena i otvorenih rana na nogama zbog bolesti vena.
„Dolazili su ljudi sa ranama na nogama koje nikako nisu mogli da izleče, a već posle trećeg dana u banji bilo im je bolje. Posle 10 ili 21 dana, odlazili su potpuno izlečeni. Sećam se muškarca koji je došao sa krvavim patikamajer nikako nije mogao da izleči rane na stopalima, a bio je na svim mogućim pregledima i probao sve moguće terapije. Posle tri dana u banji, njegova stopala su se sasušila, a nesnosni bolovi zbog kojih je hteo da se ubije su prestali. On je došao i ljubio kućicu u kojoj je izvor lekovite vode. Takvih primera sam videla puno, a to mogu da posvedoče i fotografije. U banjskom parku i u ambulanti bile su fotografije nogu ljudi kad su dolazili i kad su odlazili iz banje“, istakla je Ružica.
Prema njenim rečima, broj gostiju u banji počeo je da se smanjuje kada je u samoj Jošanici izgrađena ambulanta i kada su tu preseljene lekarske ekipe.
„To je jedan kilometar dalje, nije daleko, ali nije ni isto kad dođete u banju i tu na licu mesta dobijete terapiju i kad morate da idete negde na drugo mesto. Onda su došli ratovi, sankcije, kriza. Malo po malo poseta se smanjivala, a gosti su prestali skroz da dolaze kada je „Lepterija“ otišla u stečaj i lečilište zatvoreno. Ljudi bi i sad dolazili u banju, ali kad bi dole bilo lekara da im kažu kako se koja voda koristi. Ne možete da tek tako pijete neke vode, morate da se pridržavate dijete“, naglasila je Ružica.
Todor Janićijević iz Velike Plane koga smo zatekli kako toči vodu na jednom od sedam izvorišta u banji rekao je da od jošaničkih voda nema boljih u Srbiji.
„Ja sam obišao sve banje u Srbiji, ali ove su apsolutno najbolje. Sve druge se pokvare za mesec dana kada ih sipate u balon, a jošaničke su dobre još šest meseci nakon toga. Dobre su za razne stvari, ove stomačne čiste ceo organizam i doprinose mršavljenju, ova živčana pomaže čak i obolelim od Parkinsonove bolesti. Posle tri dana se mnogo manje tresu. Za reumu i kožne bolesti su neprevaziđene“, istakao je Janićijević i dodao da je u Jošanici pre 12 godina napravio vikendicu i od tada tu stalno dolazi.
Igor Mihailović iz Jošanice, nekadašnji odbornik u Skupštine opštine Sokobanja je kazao da je u tom mestu nekada živelo skoro 2.000 ljudi, a sada jedva 400.
„Ljudi su šezdesetih i sedamdesetih napravili velike kuće za smeštaj gostiju, a sada sve zvrje prazne. Moja porodica je tokom leta imala popunjene sve ležajeve, a imali smo ih 24. Sa odlaskom gostiju i selo se ispraznilo. Živimo uglavnom od poljoprivrede i stočarstva. Po neko iz sela radi u Sokobanji u privatnim firmama, u hotelima i kafićima.. Drugačije bi selo izgledalo, drugačije bi živeli kada bi banja ponovo radila“, rekao Mihailović.
Prema njegovim rečima, opština Sokobanja je 2002. godine, po odluci Ministarstva trgovine i turizma, naručila izradu studije izvodljivosti banje u Jošanici. Studija je, dodao je Miahilović, pokazala da u tom mestu može da se izgradni banjski kompleks za smeštaj 800 ljudi, dok bi ukupno u banji moglo da se dnevno leči 2.000 ljudi. Prema toj studiji banjski kompleks imao bi četiri velika objekta različite namene, a imao bi 301 zaposlenog. Investicija bi koštala 12,6 miliona evra.
„Ta studija je na žalost ostala samo „mrtvo slovo na papiru“. Bilo je prethodnih godina pokušaja pojedinih ljudi iz sela da se nešto uradi po pitanju banje i korišćenja lekovitih izvora, ali ništa od toga nije bilo. Imamo neke nezvanične informacije da je prodaja lečilišta koje je pripadala „Lepteriji“ zapela zbog nerešenih imovinskih odnosa, međutim ne znamo kojih. Mi znamo da lečilište gde su se nalazile ambulante i kade za kupanje pripada toj firmi, a da su sami izvori seoski“, izjavio je Mihailović
On je kazao da je lekovitost sedam izvora u Jošanici dokazana brojnim naučnim studijama, a jedna od njih je pokazala da desetodnevno korišćenje vode doprinosi smanjenju povišenih vrednosti šećera u krvi za 20 odsto.
U opštini Sokobanja takođe su istakli značaj ponovnog oživljanja banje u Jošanici, ali su nas za informacije o njenoj sudbini uputili na stečajnu upravnicu preduzeća „Lepterija“ Milenu Kostić. Ona nas je za informacije o stečajnom postupku uputila na Agenciju za licenciranje stečajnih upravnika, a otuda za sada nismo dobili odgovor na pitanje kada bi lečilište u Jošanici moglo da bude prodato i šta je razlog što se već godinama ne rešava njegov status.