"Moj butik se nalazi u tržnom centru, i zatvoren je. Mada, sve i da nije, sada se kupuje samo hrana. Nemam više nikakvih prihoda, a ide prvi, treba da isplatim platu, poreze, doprinose... eto koliko još imam vremena".
Ovako je na naše pitanje može li da sačeka još desetak dana na pomoć države odgovorila Milena iz Beograda, preduzetnica i jedina zaposlena u svojoj prodavnici odeće.
Male i mikro firme, preduzetnici ali i veće kompanije kojima je priliv novca naglo prekinut izbijanjem pandemije pitaju se da li će preživeti „još desetak dana“, što je rok do koga bi Vlada Srbije trebalo da usvoji novi paket mera podrške privredi.
Sa sličnim problemima, mada u vrtoglavo višim iznosima obaveza, suočavaju se veće firme.
Jedna od njih je za Nova.rs izračunala da je tokom marta izmirila račune za snabdevanje strujom i gasom od oko 7 miliona dinara, a uredno je naplaćen i PDV sredinom meseca, kad se već uveliko znalo da treba računati na izrazito negativan uticaj pandemije na poslovanje privrede.
Pri tome, velika firma sa kojom smo razgovarali ima dovoljno resursa da se strpi dok Vlada Srbije ne izađe sa konkretnijim paketom mera za podršku privredi, dok se Milena nada samo jednoj meri – da se otpiše sve.
Kako je izjavio predsednik Aleksandar Vučić, u pripremi je „program vredan više milijardi evra“, koji je namenjen za podršku privredi i, posebno, privatnicima. I dok je Vučić najavio da „značajna pomoć privredi stiže za desetak dana, ali i ranije“, predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež računa da će podrška biti obelodanjena za desetak dana.
Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku upozorava da njihove, ali i ankete srodnih organizacija pokazuju da domaće firme nemaju rezerve, te da smanjenje prihoda kakvo im se dogodilo sa izbijanjem epidemije koronavirusa za ogroman broj njih znači – katanac.
„Svaka druga firma neće imati dovoljno novca, usled smanjenih prihoda, da isplati zarade za mart. Zato su hitno potrebne mere, da bi se znalo na šta može da se računa a na šta ne“, upozorava Rajić.
Apele svojih privrednika usvojila je Hrvatska, a usvojene olakšice za poslovanje u doba koronavirusa, a jedna bi sigurno spasila našu sagovornicu Milenu.
U Hrvatskoj, naime, među čak 63 mere za podršku privredi koje su usvajane tokom proteklih nedelju dana, ističe se ona da će država osigurati minimalac, koji je tamo oko 435 evra, u kompanijama koje dokažu da su na ozbiljnom gubitku zbog pandemije.
Zato ostatak zarade, od minimalca do pune plate, pada na račun hrvatskog poslodavca.
Milena, međutim, kaže da se nada samo jednoj meri.
„Otpišite nam sve dugove“, poručuje državi.
Hrvatska vlada je paket mera za podršku privredi usvojila 17.marta, dakle pre devet dana.
Srpski hotelijeri su pet dana ranije, 12.marta, objavili svoj apel za pomoć države zbog ogromnog broja otkazanih rezervacija, koji se u tom trenutku popeo na više od 32 hiljade individualnih i grupnih noćenja.
Istoga dana, 12.marta, Vlada je odgovorila usvajanjem prvog paketa pomoći -za penzionere!
Za jednokratnu pomoć svim penzionerima, bez obzira na visinu primanja, izdvojeno je po 4 hiljade dinara, a za ulaganja u kapitalne investicije rezervisano je dodatnih 24 milijarde dinara.
Za sada je najkonkretniju meru usvojila Narodna banka Srbije, koja je, uz smanjenje referentne kamatne stope na 1,75 odsto , uvela moratorijum na otplatu kredita građanima i privredi u trajanju od tri meseca.
Za razliku od Vlade Hrvatske, koja je svojim firmama omogućila da odlože poreske obaveze, Vlada Srbije odlučila se da za početak zaštiti one koji već imaju Sporazum o odlaganju poreskog duga.
Takvim dužnicima, saopštila je Poreska uprava Srbije, neće moći da se raskine ugovor ili prinudno naplati dug dok traje vanredno stanje.
Da je Srbiji potrebna finansijska pomoć procenila je i Evropska unija, pa je u svojevrsni „paket pomoći za hitne potrebe“ izdvojila najmanje 15 miliona evra, dok domaća privreda i dalje čeka na nove mere Vlade Srbije, nadajući se i poreskim olakšicama i subvencijama a najviše odlaganju plaćanja različitih obaveza.
„Najugroženiji su preduzetnici, mikro firme do 10 zaposlenih i mala i srednja preduzeća. Velike strane kompanije če moći da računaju na finansijsku podršku iz svojih centrala. Domaća privreda sve to nema i zato su mere države neophodne hitno“, naglašava Dragoljub Rajić.
Ministarka građevine, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović upozorila je i da će gubici u sektoru transporta do kraja godine dostići 600 miliona evra, i da je najugroženiji vazdušni saobraćaj. Kao ilustraciju navela je podatak da je aerodrom „Nikola Tesla“ 22.marta prošle godine imao 14.500 putnika a ove tek – 71.