Kovid kriza potpuno je promenila psihologiju tržišta, što je dovelo do poskupljenja hrane, najvećeg u poslednjih deset godina, rekao je agroekonomski analitičar Žarko Galetin.
On je za RTS ocenio de će 2021. godina biti solidna što se tiče pšenice, iako joj je suša malo naškodila. Može se očekivati približno isti prinos kao prošle godine, između 4,8 i 5 tona po hektaru, što bi trebalo da zadovolji domaće potrebe. Prinos ječma je bolji nego prošle godine jer su vremenske prilike išle na ruku tokom celog vegetacionog perioda.
Govoreći o cenama žitarica i uljarica, Galetin navodi da će ove godine cena pšenice startovati sa oko 20,5 dinara bez PDV-a.
„U opisu posla naših paora je da su uvek nezadovoljni cenom i ovog puta kreću sa nekom svojom tržišnom željom da pšenica bude 23, a mislim da ovog puta to nije realnost, što ne znači da neće imati tržišne pikove tokom ekonomske godine“, kaže ovaj analitičar.
Njegova preporuka je da se ne prodaje kad je pritisak prodaje najveći i da paori, ukoliko to mogu, sačekaju. Treba pratiti tržište i šta se dešava na produktnoj berzi i prodati žitarice kad cena bude najveća.
Galetin napominje da je kovid kriza potpuno promenila psihologiju tržišta.
„Imali smo jednu stabilnu godinu što se tiče bilansa proizvoda, ali se desilo da su ova i prošla godina bile godine visokih cena, a nije bilo suštinskih razloga da cena bude tako visoka. Fao indeks je 127 indeksnih poena, najviši je još od 2011. godine. Posmatrajući suštinske tržišne pokretače, nije bilo toliko razloga za visoku cenu“, objašnjava Žarko Galetin.
Kako kaže, razlog je i kovid i neizvesnost koju je donela zdravstvena kriza.
„Veliki uvoznici se plaše da neće imati dovoljno hrane i ta je tražnja bila agresivna iz psiholoških razloga što je dovelo do tržišne nervoze i sada se hranimo hranom najskupljom u poslednjoj deceniji“, zaključuje Galetin.