3
Vlada Srbije produžila je prošle nedelje Uredbu o ograničenju cene osnovnih životnih namirnica do 31. oktobra. Država je propisala nove maksimalne cene, pa tako kilogram kristal šećera sada može da košta najviše 109,99 dinara, a sveže pileće meso 319 dinara. Sa liste zamrznutih cena skinuto je UHT mleko sa 2,8 odsto mlečne masti, dok je zabrana njegovog izvoza produžena do kraja oktobra.
U nameri da „zauzda“ poskupljenja, vlada je u novembru prošle godine počela sa ograničavanjem cena osnovnih životnih namirnica, a kako je nedavno najavio državni sekretar u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Uroš Kandić – to će važiti još neko vreme, a zatim će se početi sa isključivanjem jedne po jedne namirnice. I dok su novčanici građana sve tanji, postavlja se pitanje dokle će cene hrane rasti i čemu potrošači mogu da se nadaju.
Agroekonomski analitičar Milan Prostran, u izjavi za Biznis.rs, ocenjuje da će cene hrane nastaviti da rastu do polovine sledeće godine, tačnije do sledeće žetve, a da će jedini kočničar enormnog rasta biti kupovna moć građana. Kako kaže u razgovoru za Biznis.rs, potrošači se već sada okreću jeftinijim kategorijama proizvoda, a tek tri do pet odsto onih sa „dubljim“ džepom može da se nosi sa aktuelnim poskupljenima.
„Visoka cena hrane zabeležena je u čitavom svetu. FAO je već odavno upozorio na to, iako je prema njihovom izveštaju u poslednjih mesec-dva došlo do malog pada i smirivanja cena osnovnih sirovina, pre svega pšenice, kukuruza i soje. Međutim, imajući u vidu da svetska kriza i dalje traje, da su dve važne zemlje u sukobu, a da one čine 30 odsto svetskih fondova hrane kada se radi o tri osnovna proizvoda poput pšenice, kukuruza i suncokreta, odnosno uljanih kultura, plašim se da će kriza sa svetskim bilansom hrane i dalje biti izuzetno izražena. To se svakako prelama i preko naše države, bez obzira na to što smo mi agrarna zemlja i što imamo dovoljno za naše potrebe“, ističe Prostran.
On smatra da će se nastaviti poskupljenja osnovnih prehrambenih proizvoda, možda ne istim tempom kao u prvom i drugom kvartalu ove godine, ali da će ipak značajan uticaj imati inflatorna kretanja.
„Sve do sledeće žetve prisutan cenovni trend neće se ozbiljnije menjati. Mi sada govorimo o najosnovnijim proizvodima, a vidimo da se cene mesa i mleka visoko kotiraju i da naš prosečan potrošač retko to može da plati“, navodi naš sagovornik.
Prostran napominje da kupovna moć građana ograničava cene i da je ona glavni faktor koji sprečava još drastičnija poskupljenja. Potrošač jednostavno neće imati novca da isprati taj cenovni trend, pa će kvalitet ishrane svesti na najosnovnije potrebe – sveže kratkotrajno mleko, jednu vrstu mesa, pre svega pilećeg, i na nešto povrća.
„Sa poskupljenjima može da se nosi do pet odsto stanovništva u našoj zemlji. Mi smo ipak relativno siromašni, mnogo građana i dalje se hrani u narodnim kuhinjama, a prosečan potrošač ide po onoj narodnoj – ‘koliko para toliko muzike’. Znači, bežaće ka nižim kategorijama proizvoda, ka jeftinijim vrstama mesa, kupovaće sveže kratkotrajno mleko umesto dugotrajnog, ulje u potrošnji uvek može da racionalizuje, šećer takođe“, ocenjuje Milan Prostran i dodaje da to logika potrošača.
„Ako ne možete da platite pileći file idete prema batacima. Ako ne možete ni to – kupujete krila. Isti slučaj je i sa svinjskim mesom – ukoliko ne možete da kupite but, plećku ili krmenadlu, vi bežite ka jeftinijim kategorijama poput rebara“, objašnjava naš sagovornik.
Potrošnja će drastično opasti
Država uvek teži da stimuliše potrošnju, a Prostran smatra da će ona opasti i po količini i po vrednosti. Iako je stočarstvo već dugo u krizi, on naglašava da se mi još uvek nismo vratili potrošnji mesa koju smo imali pre kriznih devedesetih godina.
“Pre krize devedesetih trošili smo 65 kilograma mesa po glavi stanovnika. Zatim smo krajem devedesetih pali do 34 kilograma, da bismo sada dostigli potrošnju od 50 kilograma po čoveku. Plašim se da ćemo pasti još niže, jer mi još uvek nismo dostigli potrošnju iz devedesetih godina prošlog veka kada je u pitanju meso”, kaže on.
Ipak, on skreće pažnju da se i mnoge ekonomski jače države, poput Engleske i Nemačke, takođe suočavaju sa drastičnom inflacijom, ograničavaju potrošnju i “zavrću slavine” gde god mogu.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
