3
Godišnje, samo za otplatu kamata na javni dug koji je veći od 30 milijardi evra - dajemo milijardu evra, kaže Danko Brčerević, glavni ekonomista Fiskalnog saveta.
Danko Brčerević potvrđuje da izdvajanja za kamate mogu i da porastu.
„Kamate na finansijskom tržištu rastu. To će i nas da pogodi – kao i sve druge ekonomije. Miljarda evra za kamate će rasti po dva osnova – nastavićemo da se zadužujemo zbog produženih kriza, a već je očigledno i da će rasti kamatne stope i to lako može da postane 1,1 milijardu ili 1,2 milijarde evra“, objašnjava Brčerević.
To je nereproduktivan trošak, kaže, možemo da ga plaćamo – ali zašto bismo.
Rešenje je, ističe – da to presečemo i da budemo malo više štedljivi.
Kada je reč o stagflaciji, koju ekonomisti sve češće pominju, a koja podrazumeva visoku inflaciju i nizak privredni rast, ocenjuje da smo još daleko od nje.
U javnosti se često pojavljuju tumačenja da nismo prezadužena zemlja, jer smo zaduženi ispod 60 odsto BDP.
„Francuska ima zaduženost od 115 odsto BDP, ali po kamatnim stopama upola nižim od srpskih. Da Srbija može da dobije kamatne stope kao Francuska, mi bismo godišnje plaćali 400 miliona evra na ime kamata, a ne miljardu evra“, pojasnio je Danko Brčerević.
Opširnije čitajte na N1.
BONUS VIDEO – Gde nas vode novi kineski krediti
