3
Posle odustajanja od iskopavanja litijuma, koje Aleksandar Vučić, prema sopstvenom priznanju ‚,ne može da oprosti‘‘, predsednik Srbije okrenuo se novom rudnom bogatsvu naše zemlje. U javnosti je već otkrio da Gadžin Han i Žagubica ‚,leže na zlatu‘‘, a sinoć je u obraćanju javnosti, rekao da postoji i novo nalazište koje će biti među prvih 100 u svetu. Ne želi da otkriva lokaciju, jer bi se, kako kaže ‚,tamo svi sjatili‘‘. Međutim, geolog Branislav Božović za Nova.rs ističe, da bi to nalazište moglo da bude isključivo na prostoru Homoljskih planina, gde su pojave zlata otkrivene još u 19. veku.
Predsednikova ,,topla voda‘‘ i senzacionalno saopštavanje informacija da je otkriveno nalazište zlata koje će nas lansirati u blagostanje, za geološke stručnjake je odavno poznata činjenica.
Prema tvrdnjama Branislava Božovića, geologa i člana Nacionalne ekološke asocijacije, najverovatnija lokacija na koju je mislio predsednik Vučić u svom misterioznom skrivanju velikog nalazišta zlata, nalazi se na Homoljskim planinama u istočnoj Srbiji.
Ovu svoju tvrdnju, naš sagovornik objašnjava činjenicom da je još od 19. veka poznato da u Homoljskim planinama postoji rudna masa, u kojoj između ostalog ima zlata, te da su geološki istraživači za vreme Kraljevine Jugslavije, kao i u posleratnom periodu tokom SFRJ došli do takvih potvrda.
‚,Zona Homoljskih planina je do sada naša najveća zona nalazišta zlata i nema govora da je pronađeno na nekom drugom mestu. Kada predsednik kaže da je pronađeno novo nalazište i tajnovit je u tome, građani mogu da pomisle da je kod nekog grada, na primer, Beograda ili Šapca. Ne, to može isključivo da bude u Homolju‘‘, podvukao je geolog Božović.
Branislav Božović Foto: N1On ukazuje i da se Žagubica, kao lokacija koju je predsednik Vučić već saopštio kao jedno od nalazišta zlata, nalazi upravo na Homoljskim planinama, te da nova lokacija, čak i ako je udaljena 100 kilometara od Žagubice, nije ,,novo nalazište‘‘, već deo iste rudne mase koja se nalazi ispod planinskog kompleksa.
Do otvaranja rudnika mogu da prođu i decenije
Naš sagovornik je podsetio na istoriju rudarenja u Srbiji i istakao da do našeg potencijalnog blagostanja od ,,novog otkrivanja‘‘ rude zlata, mogu da prođu i decenije. Ukazuje da su geolozi tokom prethodnog perioda uradili ‚,gomilu istraživanja‘‘, da neki rudnici nikada nisu otvoreni iako su pronađene određene rude, kao i da je, kako kaže, formiranje rudnika u Boru i Majdanpeku, trajalo vek i po.
,,Izjave predsednika i njegova obećanja narodu da smo mi sve bogatiji i da je svaki dan neko novo bogatstvo, su najblaže rečeno diletantske. Nije to bogatstvo za sad i odmah. Ukoliko se savremenim metodama istraživanja i ustanovi da su pojave rude zlata velike, do otvarana rudnika mogu da prođu decenije. Imamo obećanja da će naša nalazišta da se pretvore u zlatnu grznicu Amerike, takav je ton predsednika, a naš narod koji se u to ne razume, stvari posmatra jednostavno i pretpostavlja da će jednog dana svi krenuti da vade zlato, kako ko bude hteo. U svemu tome, niko ne govori i ne razmišlja o budućnosti‘‘, upozorava geolog Božović.
Naš sagovornik, kao geolog, a ujedno i član Nacionalne ekološke asocijacije, ističe da se prilikom ekstrakcije rude zlata koriste kiseline koje su opasne po životnu okolinu i prirodne resurse, pogotovo za podzemne vode, kojima Homolje obiluje.
On smatra da bi se otvaranjem rudnika trajno uništila prirodna bogatstva i da je pitanje šta bismo u nasleđe ostavili generacijama koje dolaze.
‚,Da li je nekome potrebno zlato oko vrata, ako će da udiše užas od vazduha, da nema vodu i da mora da je kupuje. Homoljska vrela su blago budućnosti i mi geolozi stalno na to ukazujemo. Ako krene da se kopa, da se prave putevi, da se minira, nastaće haos. Homoljske planine, zbog svog bogatstva treba da budu proglašene za nacionalni park. Ja nisam protiv iskopavanja ruda, ali je činjenica da bi u analizi za otvaranje rudnika trebalo da se vodi računa o realnosti i stvarnosti u kojoj živimo. Odnosno, koliko bi se dobilo, a šta bismo sve izgubili‘‘, zaključio je geolog Branislav Božović.
Kanadska kompanija ‚,Dandi‘‘ već stavila šapu na Homolje
Da priča o rudnicima zlata na Homoljskim planinama nije nikakva novost, govore i podaci da je kanadska kompanija Dandi, u Srbiji zvanično prisutna od 2005. godine, kada su pobedili na konkursu za istraživanje bakra, zlata i minerala na Crnom vrhu kod Bora, ali da su prema pojedinim izvorima ‚,njuškali po Homolju još 80-tih godina prošlog veka‘‘.
Pridružnica Dandija je 2008. godine otkrila ležište zlata u području Timoka, a na većem delu područja koje je pokriveno licencama sprovedena su obimna geološka mapiranje, uzorkovanje, geohemija tla i geofizička istraživanja u vazduhu.
U široj srpskoj javnosti, delatnost Dandija nije toliko prisutna i poznata, kao što je, recimo slučaj sa Rio Tintom, zbog koga su se podigli građani cele zemlje i bar administrativno, uspeli da spreče iskopavanje litijuma u Srbiji.
Međutim, stručnjaci koji su upoznati sa planovima i tehnologijama, koje koriste obe ove kompanije za eksploataciju ruda, upozoravaju da je Rio Tinto, sa svojim planovima koje je imao za dolinu Jadra, ,,mala maca‘‘ za ono što Dandi planira na Homolju.
BONUS VIDEO: Ko sve kreće u lov na zlato, kalcit i druge minerale u Srbiji?
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
