Program mera za pomoć privredi može da sanira oko 40 odsto štete koju ugostitelji i hotelijeri trpe zbog krize izazvane pandemijom koronavirusa, ocena je direktora Poslovnog udruženja hotelsko-ugostiteljske privrede HORES Georgija Genova, koji je podsetio da je ta privredna grana najviše pogođena i da joj je neophodna dodatna pomoć da bi se oporavila.
Program pomoći privredi, vredan pet milijardi evra, Genov vidi kao pozitivnu meru države, ali napominje da su ugostiteljstvo i hotelijerstvo specifični sektori i da sagledavanje sadašnje situacije zahteva sveobuhvatnu analizu problema.
„Ako to ne uradimo, nećemo moći da izađemo sa pravim merama koje će pomoći hotelskoj industriji. Pozvali smo sve hotelijere i restoratere da nam dostave podatke o broju zaposlenih i otkazanim rezervacijama do jula i za nekoliko dana imaćemo tačan presek stanja koji ćemo predočiti Vladi Srbije“, kaže Genov za Tanjug.
Ističe da su ugostitelji i hotelijeri bili prvi na udaru zbog epidemije koronavirusa, a da će, prema procenama, do 1. jula biti otkazano oko dva miliona noćenja u hotelima, te da će kriza u toj oblasti trajati do kraja godine.
„Veliki broj hotela tokom zimske sezone gotovo da nije imao gostiju, jedino su hoteli na planinama imali dobru sezonu. Takođe, restorani su zatvoreni i pitanje je kako će dalje poslovati“, ukazuje Genov.
Ističe da su najveći problemi ugostitelja i hotelijera, kao i ostalih privrednika, kako da sačuvaju radnike čija je, kako kaže, prosečna plata oko 310 evra.
„Mera pomoći u vidu minimalca će delimično pokriti troškove“, navodi Genov i napominje da je drugi veliki problem za ugostitelje i hotelijere otplata investicionih kredita.
Kako kaže, veliki broj hotelijera i restoratera su u trci za što kvalitetnijom uslugom poslednjih godina mnogo ulagali u svoje poslovanje.
„Recimo, ulaganja u hotelima kreću se od 70 do 350.000 evra po sobi, a u restorane je investirano od 1.500 do 5.000 evra. U godini, za koju se očekivalo da će za turizam biti najbolja od 1989.godine, nastao je problem kako da se ti krediti otplaćuju“, naveo je Genov.
Pozdravio je meru odlaganja plaćanja poreskih obaveza i dodao da je HORES ranije predložilo da se hotelijeri i ugostitelji oslobode poreza na imovinu koji je, kaže, veoma visok posebno u lokalnim samoupravama.
Takođe, to udruženje predlaže i reprogram obaveza prema javnim preduzećima, kao šo su „Srbija gas“ i „Elektroprivreda Srbije“ budući da, kako kaže, restorani i većina hotela ne rade, a plaćaju „angažovanu struju za celu godinu“.
Među predloženim merama HORES-a je, kaže Genov, i smanjenje PDV-a na hranu sa 20 na 10 odsto, kao i da se zakonske odredba o povremenim poslovima, kada je reč o sezonskim radnicima, primenju i na turizam i hotelijerstvo.
Spas turističke sezone vidi u oslanjanju na domaći turizam i predlaže da se sve školske i apsolventske ekskurzije ove godine realizuju u Srbiji, kao i da zaposleni godišnje odmore provedu na planinama i u banjama u zemlji.
„Dobro je što građani nisu izgubili motiv za putovanje, čekaju da prođe kriza. Očekujemo da će se na jesen pokrenuti i poslovni turizam i da ćemo moći nekako da opstanemo da bi se naredne godine potpuno oporavili“, kaže Genov.
Prve efekte mera iz paketa državne pomoću mogu se, kaže, očekivati tek kada prođe pandemija i dodaje da je pomoć hotelijerima i ugostiteljima potrebna već sada.
Pratite nas i na društvenim mrežama: