1
Predstojeća grejna sezona koštaće nas od jedne do 1,2 milijarde evra. U budžetu je, kaže ekonomista Mihailo Gajić, direkor ekonomske istraživačke jedinice u nevladinoj organizaciji LIBEK, transparentno navedeno 300 miliona evra odvojenih za subvencije za sektor energetike.
„Od toga će sigurno lavovski deo ići na Srbijagas i EPS. Problem je što se u budžetu ne vidi sav novac koji će ići na energetiku, delimično zato što imamo finansiranje ispod crte. Mi izdamo garanciju EPS-u, i to se ne vidi u budžetu. Neće biti primećeno da postoji dok ne počne da se isplaćuje, kada država preuzme taj dug“, ističe Gajić komentarišući Predlog Zakona o budžetu za 2023. godinu.
Komentarišući najavu o porastu prosečne zarade na 720 evra, Mihailo Gajić kaže da je statistika „uvek tu da pokaže šta nekome odgovara“.
„Od 2018. imamo porast plata iznad produktivnosti privrede – to govori da je bilo zatezanja na tržištu rada. Rast plata vuče IT sektor i sektori povezani s njima, kao i plate u javnom sektoru u velikim gradovima Beogradu i Novom Sadu. Kada odete u neke druge industrije vidite da plate ne rastu tako brzo. Tako da, ti podaci ne odslikavaju u potpnosti kako se kreću zarade u Srbiji“, navodi Gajić.
On podseća da je privredni rast pre pandemije kovida 19 bio 4,5 odsto. Za iduću godinu očekuje se privredni rast od 2,5 odsto.
„Kada se sa 4,5 odsto privrednog rasta spustite na 2,5 odsto, to znači da privreda ima neke druge probleme na koje nismo umeli da odgovorimo na pravi način“, ukazuje on.
Ipak, podseća, na sve je uticala i „ziro kovid“ politika u Kini koja je, kako kaže – „izazvala dodatni dar-mar u kidanju lanaca proizvodnje“. Potom rat u Ukrajini, pa posledično – uvođenje međusobnih sankcija EU i Rusije. Potom, problem sa energentima čemu su ovde doprinele i „domaće ruke“.
Za očekivani BDP od 68 milijardi evra kaže da je – realan.
„Rekao bih da je realan, mada prostoji prostor čak da bude i viša stopa BDP. Ekonomski rast je bitan, jer bez toga nema ni rasta plata, ne samo u privatnom, već i u državnom sektoru kroz veće prikupljene poreze“, navodi on.
Treba, kaže, da dostignemo visoke stope rasta koje godinama imaju Mađarska, Hrvatska, Češka.
„Tada će ljudi ostetiti i rast plata koji će prestići obećanih 720 evra“, ističe.
Ipak, komentarišući izjavu ministra finansija koji je rekao da se plan o plati o hiljadu evra u 2025. ostvaruje, Gajić navodi da je mnogo više oprezan.
Teoretski je, kaže, moguće da do toga dođe.
„Ako neke stvari nastave da se dešavaju i ako nastavimo da privlačimo strene direktne investicije u sektoru koji nudi više plate. Ovo više liči na političko obećanje koje se ponavlja, ali nema mogućnosti za tako nešto“, navodi Mihailo Gajić.
Opširnije na N1.
BONUS VIDEO – Siniša Mali predstavio rebalans budžeta u Skupštini Srbije
