0
Planirana izgradnja Nacionalnog stadiona samo u 2023. godini koštaće oko 65 miliona evra, a da poreskim obveznicima nije javno pokazana njegova ekonomska isplativost, navodi Fiskalni savet u oceni predloga budžeta za narednu godinu.
„Projekte iz sporta niti bilo koje druge oblasti ne bi trebalo automatski izbaciti sa liste prioriteta, ali bi njihovo prisustvo u budžetu trebalo potkrepiti studijama koje pokazuju da su baš oni najpotrebniji, što predviđa i zakonska regulativa“, navodi Fiskalni savet, prenosi Nova ekonomija.
Uredba o upravljanju kapitalnim projektima predviđa da pre nego što se projekat uključi u budžet moraju biti urađene studije opravdanosti i izvodljivosti sa analizom troškova i koristi.
Te studije potom moraju biti revidirane od strane posebne komisije i Ministarstva finansija.
Pročitajte još:
0
1
0
Za neke krupne projekte poput nacionalnog stadiona, koji će poreske obveznike u 2023. koštati 65 miliona evra (u srednjem roku najmanje tri puta više) ove studije još uvek nisu objavljene, navodi Fiskalni savet.
Vlada bi, prema oceni Fiskalnog saveta, trebalo da obrazloži zašto je odlučila da baš u Naciolani stadion uloži novac, a ne, na primer, u pojačanu izgradnju komunalne infrastrukture za koju se i u 2023. godini (i pored planiranog povećanja), planiraju nedovoljna sredstva.
U 2024. i 2025. je za izgradnju Nacionalnog stadiona sa pratećim sadržajima planirano izdvajanje od po sedam milijardi dinara, odnosno po 59,5 miliona evra, vidi se u pedlogu budžeta za 2023.
Građevinska direkcija Srbije i Institut za puteve dobili su posao da upravljaju projektom i vrše stručni nadzor na izgradnji linijske infrastrukture za potrebe izgradnje Nacionalnog fudbalskog stadiona u Surčinu.
Oni su ponudili da upravljanje i nadzor, posao koji će po svemu sudeći trajati više godina, odrade za 805 miliona dinara (bez PDV-a), vidi se o odluci o dodeli ugovora na Portalu javnih nabavki.
Nacionalni fudbalski stadion, prema trenutnim planovima, nalaziće se u delu Surčinskog polja i zauzimaće, zajedno sa pratećim sportskim kompleksima, 46,5 hekatra.
Područje na kojem će se graditi stadion nalazi u široj zoni sanitarne zaštite Beogradskog vodoizvorišta. Hidrogeolog i bivši sekretar za životnu sredinu u gradskoj upravi Branislav Božović rekao je ranije za Novu ekonomiju da je to „neprimereno“ i da je neopravdano tamo graditi stadion tih dimenzija.
Ukupna površina obuhvaćena Prostornim planom područja posebne namene Nacionalnog fudbalskog stadiona iznosi oko 119 hektara i deo je teritorije gradske opštine Surčin, Surčinskog polja, između petlje Surčin-jug i petlje Ostružnica.
Menja se struktura javnih investicija
Pre nekoliko godina za javne investicije izdvajano je mnogo manje sredstava nego sad. Tada su ta „ograničena sredstva“ po pravilu su išla na nesporne prioritete, poput izgradnje najvažnijih putnih koridora, piše u analizi Fiskalnog saveta.
Veličina sredstava odvojenih za javne investicije sada je višestruko povećana, na primer 2017. godine su ta ulaganja iznosila svega 1,1 milijardi evra, a u 2023. će biti preko četiri puta veća.
U budžetu za 2023. počinje značajnije da se menja i struktura javnih investicija.
S jedne strane, smanjuju se investicije u zdravstvo koje su bile vanredno povećane tokom trajanja pandemije, završavaju se neki veći pojedinačni projekti (izgradnja deonice obilaznice oko Beograda).
Sa druge strane, u budžet na velika vrata ulaze novi veliki investicioni projekti poput Nacionalnog stadiona, metroa u Beogradu, pa i izgradnje novog mosta preko Save u Beogradu, navodi Fiskalni savet.
BONUS VIDEO Pavle Petrović: Deficit koji se planira za sledeću godinu je relativno visok