0
Ukupni trošak novih mera procenjujemo na oko 550 miliona evra, a on se ne finansira iz viškova već zaduživanjem države po vrlo nepovoljnim uslovima, naveo je Fiskalni savet dodajući da vođenje fiskalne politike "od danas do sutra", na osnovu diskrecionih odluka državnih zvaničnika predstavlja već veoma ozbiljan problem javnih finansija Srbije. To stoji u analizi nakon mera koje je najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Vanredno povećanje penzija od 5,5 odsto trajno će povećati budžetske izdatke za penzije za oko 350 miliona evra na godišnjem nivou i ovo je, ocenjuje Fiskalni savet – fiskalno ubedljivo najveća i najvažnija mera.
Jednokratno davanje po 10.000 dinara za decu mlađu do 16 godina koštaće oko 100 miliona evra, dok će vanredno povećanje plata u delu javnog sektora povećati godišnje rashode budžeta za zarade za oko 80 miliona evra (neto).
Preostale nove mere fiskalne politike (vaučeri za turizam i drugo) koštaće zajedno oko 20 miliona evra.
Fiskalni savet ističe da će se veći deo ovih novih rashoda videti tek u budžetu za 2024. godinu (pošto se vanredno povećanje penzija i plata planira krajem 2023. godine), dok će budžet u 2023. najviše opteretiti jednokratna davanja za decu.
„Budući da je budžet Srbije već duže vreme u deficitu, tj. nema viška sredstava iz kojih bi se plaćale nove politike, sve mere će se finansirati isključivo zaduživanjem zemlje. Ovo zaduživanje jedan je od važnih negativnih aspekata novih rastrošnih mera i dodatni razlog zbog kojih ih Fiskalni savet ocenjuje kao neopravdane i nepotrebne. Ova ocena pojačana je i činjenicom da se država trenutno na finansijskom tržištu zadužuje po visokoj kamatnoj stopi od oko 6,5 odsto (a kod nekih od poslednjih kredita s varijabilnom kamatnom stopom ona dostiže i oko osam odsto)“, ističe Fiskalni savet.
Uvođenjem novih mera, po svemu sudeći, propuštena je dobra prilika da se fiskalni deficit Srbije u 2023. spusti na oko ili ispod dva dosto BDP-a, a u 2024. na ispod 1,5 odsto BDP-a, što je moglo primetno da uspori zaduživanje zemlje.
Planirana izdavanja za penzije do 2026. godine biće veća nego što je planirano švajcarskom formulom, uz pomoć koje se obračunavaju penzije u Srbiji, ocenio je Fisklani savet. Glavni problem je, kako objašnjavaju, to što će biti prekršeno pravilo da rast penzija treba da prati rast prosečne plate, ukoliko su državna izdavanja za penzije manja od 10 odsto BDP, odnosno da prati rast inflacije ukoliko izdaci za penzionere idu do 10,5 odsto.
Kako se navodi, planirani izdaci za penzije u 2025. i 2026. godini nešto su veća nego što to nalaže pravilo za indeksaciju. Pomenuto pravilo nalaže da penzije treba da rastu istim tempom kao i prosečna plata, odnosno inflacija.
„Fiskalnom strategijom za 2024-2026 projektovano je, međutim, da u 2025. izdvajanja za penzije porastu sa 10% iz 2024. na 10,5% BDP-a, i zadrže se na 10,4% BDP u 2026. godini. Iako ne sporimo da pod specifičnim okolnostima do ovakvog povećanja učešća penzija može doći i primenom propisane formule, skrećemo pažnju na to da je u prethodnoj Fiskalnoj strategiji (usvojenoj pre samo šest meseci) projektovani nivo ovih budžetskih izdataka u 2025. iznosio 9,9% BDP“, navodi se u analizi Fiskalnog saveta.
Zbog toga, ovo telo koje ocenjuje fiskalnu politiku države, traži detaljno obrazloženje od Ministarstva finansija.
„Podsećamo, radi se o temi koja je izuzetno važna – održivo i predvidljivo kretanje rashoda za penzije u skladu sa formulom za indeksaciju jedan je od ključnih činilaca stabilnosti javnih finansija Srbije“, ocena je Fiskalnog saveta.
Iako će penzionere obradovati veće penzije, član Fiskalnog saveta Nikola Altiparmakov rekao je za N1 da zbog mera koje je najavio predsednik Aleksandar Vučić ne preti neposredna kriza, ali da će doći do smanjenja životnog standarda u narednim godinama, jer će morati da se otplaćuje dug.
“Zadužićemo se, i to po sve većim kamatama”, rekao je Altiparmakov u Novom danu na N1.
Altiparmakov upozorava da budžet “uopšte nije u toliko dobroj situaciji kao što možda deluje”.
“Poreski prihodi, PDV, uopšte ne idu dobro”, rekao je on i kazao da Srbija ima realni pad prihoda od PDV veći od 10 posto.
Govoreći o penzijama, podseća da je Srbija prošle godine sa MMF-om i EU usaglasila način na koji će da se indeksiraju penzije da to bude ekonomski održivo i društveno prihvatljivo, a ovim merama je to fiskalno pravilo prekršeno već u prvoj godini.
“Ovo povećanje od 5,5 procenata je mimo zakona, mimo fiskalnog pravila i ne samo da krši zakon, nego krši međugeneracijski dogovor između mladih koji rade i penzionera”, kazao je Altiparmakov.
Još 2019. godine, ministar finansija Siniša Mali i predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović postigli su dogovor – penzije će se u Srbiji obračunavati uz pomoć švajcarske formule od naredne, 2020.
To je zapravo formula usklađivanja visine penzija sa rastom cena i zarada, i to 50 odsto u odnosu inflaciju i 50 odsto u odnosu na rast zarada.
Prvo je primenjena u Švajcarskoj, da bi se ovakav sistem obračuna penzija preneo i u druge evrospke zemlje, koje uglavnom kombinuju neku vrstu usklađivanja sa inflacijom i rastom zarada.
