Finansijski direktori: Potpuni oporavak 2023.

Sasvim je izvesno da će industrije u zemljama u kojima je javni dug i pre početka pandemije bio visok i gde je koronavirus imao značajan uticaj na obustavljanje privrednih aktivnosti, imati mnogo duži period oporavka i biti u velikom zaostatku u odnosu na zemlje koje su ekonomski stabilnije. Imajući u vidu da je Kina već normalizovala rad određenih industrija, velike su šanse da se isti scenario preslika i na zemlje u EU koje imaju kapacitet da podrže svoju privredu ekonomskim merama i poreskim olakšicama, saopštilo je Udruženje finansijskih direktora Srbije.

U saradnji Udruženja finansijskih direktora Srbije i najveće švajcarske banke UBS, održan je prvi međunarodni online sastanak za direktore sektora finansija iz regiona cele bivše Jugoslavije, koji su razgovarali na temu “ „Svet posle kovid 19“.

Rolf Ganter, direktor „Wealth Management UBS“ članovima Udruženja predstavio je očekivanja UBS-a, po pitanju budućih valutnih trendova, kretanja na tržištu kapitala, kao i kamatnih stopa.

Poseban osvrt dat je na određene industrijske grane na koje je pandemija koronavirusa imala značajan uticaj, pa se samim tim polemisalo kako će se to odraziti na auto industriju, kao jednog od ključnih pokretača ekonomije u različitim evropskim zemljama.

„Očekujemo privredni oporavak tokom 2021. godine, ali to neće biti dovoljno, pa ćemo morati da čekamo do 2022. ili 2023. na potpuni oporavak i vraćanje globalne ekonomije na vrednost BDP-a iz 2019“, navodi se u saopštenju Udruženja.

Kako se ističe, Centralna i Istočna Evropa nije tako snažno pogođena kao Zapadna Evropa.

„Primera radi, realni rast BDP-a je u Španiji sa +1,4 odsto, kolliki je bio prošle godine, očekivan da u 2020. bude -5,6 odsto. U Nemačkoj se od rasta +0,6 odsto u 2019. prognozira pad BDP za od -6 odsto u 2020. Najgore je prošla Italija čiji je BDP u 2019. bio na +0,3 odsto, a očekuje se -7,7% za 2020.“, ističe se u saopštenju.

Srbija je, navode,  relativno dobro prošla, jer je njen očekivani pad u 2020. godini  -3 odsto, što je u poređenju sa zemljama iz regiona: Rumunija (-5%), Slovenija (-8%), Hrvatska (-9%) poprilično dobra pozicija.