0
Od nedavno, nova usluga “Uvid u račun” koju je na svom sajtu objavio EPS, potrošačima nudi elektronsko preuzimanje i plaćanje računa. Međutim, ono što ova državna kompanija nije objavila je, da će građani plaćati proviziju koja će ići kompaniji Alta Pay, bliskoj SNS vlasti. Vlasnik ove firme je Davor Macura, u javnosti poznat po kupovini IMT-a i kao vlasnik Alta banke Beograd.
Sve one koji su ovih dana plaćali račun za struju online, iznenadila je činjenica da na transakciju moraju da plate proviziju od 20 i nešto dinara. U specifikaciji naplate naznačeno je da ta provizija ide privatnoj firmi Alata Pay. Ovakvu poruku dobio je i naš čitalac kada je plaćao račun za struju Elektroprivredi Srbije.
“Iznenadilo me kada sam video tu informaciju, jer do sada nikada nisam platio proviziju”, objašnjava naš čitalac.
Suština cele priče je da je ta informacija u javnosti prošla nezapaženo, odnosno da je praktično sakrivena.
EPS se nije pohvalio ovim strateškim partnesrtvom, već čini se da je uradio baš suprotno.
I dok je EPS “sakrio” kome je poveren posao za elektronsko plaćanje računa, Alta Pay se na svojoj internet prezentaciji “pohvalio” novim strateškim partnerstvom.
Oni su za saradnju sa najvećom kompanijom u Srbiji napisali “uzbudljive vesti dolaze iz sveta digitalnog poslovanja i energetike”.
Nema sumnje da je za ovu kompaniju u vlasništvu Davora Macure, koji je za vreme SNS vlasti, od vlasnika menjačnice postao uspešan biznismen i milioner, saradnja sa EPS-om značajna referenca u portfoliju, te ne čudi što su se i javno pohvalili strateškim partnerstvom.
Međutim, osim te objave, način na koji je došlo do saradnje ostao je nejasan.
EPS je na svom sajtu dao kratku informacju da je za domaćinstva i male potrošače omogućio pristup novom jedinstvenom portalu za preuziimanje e-računa i elektronsko plaćanje “Uvid u račun”, kao i da svi dosadašnji regionalni portali za ovu uslugu, prestaju da važe.
Nisu međutim napisali da će od ove strateške saradnje, debelu korist imati upravo firma Davora Macure, a građani dodatni trošak.
Da li je bilo tendera?
Na Portalu javnih nabavki ne postoji javno objavljen dokument o izboru ovog strateškog partnera, što ukazuje na to da EPS nije raspisao tender. Iz tog razloga ne znamo ni detalje ovog zajedničkog posla, odnosno koliko i šta plaća EPS.
Odgovore na sva ova pitanja tražili smo od Elektroproivrede Srbije. Do objavljivanja ovog teksta ih međutim nismo dobili.
Novo strateško partnerstvo nepoznato sindikatu EPS-a
Glavni poverenik Sindikata “Nezavisnost EPS TENT” Dragoslav Ljubičić pomno prati sva dešavanja u ovom državnom preduzeću.
On za Nova.rs kaže da za saradnju EPS-a i Alta Pay-a “prvi put čuje”.
“Zaista nemam saznanja o toj poslovnoj saranji EPS-a i Alta Pay grupe, ali me ne začuđuje, s obzirom na obrazac ponašanja koji aktuelna vlast primenjuje u svim javnim predzećima ili preduzećima gde je vlasnik država. Sve se radi po obrascu da se na svaki mogući način koriste varijante, da se državna dobra i državna sredstva izvlače u korist ljudi bliskih vlasti i da ta sredstva polako postaju privatna sredstva ljudi koji vrše vlast”, rekao je Ljubičić za Nova.rs.
Ko je Davor Macura?
Ime Davora Macure u javnosti je počelo da se pojavljuje za vreme SNS vlasti, a uglavnom se vezivalo za otkup nenaplativih potraživanja od banaka, odnosno za kupovinu državne imovine.
Zahvaljući sprezi s vlašću, Macura je od vlasnika menjačnice, za kratko vreme postao čovek koji obrće milione evra.
Tako je ovaj, gotovo anonimni biznismen krajem 2021. godine za oko 70,6 miliona evra kupio poslovni kompleks IMT-a (Industrija mašina i traktora) na Novom Beogradu.
Vojvođanski istraživačko-analitički cenatr (VOICE) detaljno je pratio privatizaciju IMT-a i te 2021. godine u svom tekstu “Gubitaš kupio imovinu IMT-a za 70 miliona evra, novac pozajmio od AIK banke”, objavio da je Davor Macura “vlasnik ili direktor u devet pravnih lica”, među kojima je Alta Pay grupa, odnosno Alta Banka Beograd, kao i ABL Solvent, firma koja je kupila IMT.
Macura je nekretnine IMT kupio iz stečajne mase, a nakon što je aktuelna vlast ukinula plaćanje koverzije, on je dobio besplatno i milionski vredno zemljište bivše fabrike. Bez novca je ostala i država Srbija.
Kako je Nova izračunala, kvadrat zemljišta u toj zoni iznosi 71.957 dinara. Kada to pomnožimo sa tačnom površinom (35 hektara, 79 ari i 93 kvadrata), ispada da bi konverzija koštala oko 260 miliona evra. Za toliko je oštećen budžet Srbije.
BONUS VIDEO: Od danas žestok udar na džepove građana: Skuplji struja i gas, evo koliki će vam biti računi.
