3
Novi propisi i nameti poskupljuju rakiju, a pojeftinjuju viski. Proizvođači onoga što bi trebalo da bude pravi srpski brend su nezadovoljni i upozoravaju da će zbog novih nameta neki izaći iz tog biznisa. "To će napraviti pometnju i verujem da će jedan deo ljudi pogasiti firme, ući u sivu zonu. Nije stimulativno", kaže nam jedan od proizvođača i predsednik udruženja Srpska rakija Vukosav Tomašević.
Akciza na viski, koja se sada plaća 348,17 dinara po litru po usvajanju novog zakona biće 185 dinara. Ovo pod uslovom da je reč o viskiju sa udelom alkohola od 40 odsto. Isti nivo akciza važiće i za sva druga jaka alkoholna pića sa ovolikim procentom alkohola. To će, posledično, dovesti do pada cene viskija, ali i do poskupljenja drugih alkoholnih pića koja imaju visok udeo alkohola, a sada su opterećena nižom akcizom od 136,62 dinara. Izmene su predviđene novim Predlogom zakona o akcizama koji je 12. maja usvojila Vlada Srbije.
„Akciza na rakiju će poskupeti oko 60 dinara, a izjednačiće se akciza na rakiju i ona uvozna pića koja nisu od voća. Rakija je, na neki način, bila povlašćena, zato što je imala najnižu akcizu, sa mog gledišta je to sasvim logično, zato što je em domaći proizvod, em se proizvodi od voća. Sada će rakija biti skuplja. Ona uvozna piča koja nisu ni blizu rakije, ona će biti izjednačena sa cenama, pojeftiniće. Viski će biti jeftiniji evro i po, a rakija skuplja pola evra“, objašnjava Tomašević.
Naš sagovornik ocenjuje da je ovo što se dešava više stvar nekih političkih odluka nego ekonomije i biznisa.
„Oni tvrde da se to mora uraditi u procesu pristupanja evrpskoj uniji. Ja nisam video, ne znam da li je iko video tu direktivu Evropske unije. Da se ja lično pitam, ja bih bio protiv toga i našao bih način da zaštitim domaću proizvodnju. Kao što sam siguran da bi da se to desilo u Francuskoj oni našli način da zaštite proizvođače. Možda bi oni to formalno sproveli i izjednačili, ali bi nekim drugim merama taj novac vratili domaćim proizvođaćima i zaštitili domaću ekonomiju“, napominje Tomašević.
Ovaj proizvođać veruje da je odluka o novim akcizama doneta pod pritiskom uvozničkog lobija.
„On drma u Srbiji. Pogledajte strukturu proizvoda u bilo kom marketu u Srbiji i biće vam jasno o čemu se radi“, navodi Tomašević.
On apeluje na državu da nađe način da proizvođačima vrati novac.
„Siguran sam da način postoji, da nam do kraja godine vrate pola evra po litru u vidu neke subvencije i stimulacije, to nije zabranjeno. Ili neka nam daju neke poreske olakšice“, poručuje Tomašević.
On ističe da je proizvodnja rakije sada u ozbilnoj ekspanziji. Diže se kvalitet, konkurentnost, međutim, nema pomoći države.
„Subvencije su male i nedovoljne. Prošlogodišnje subevncije za opremu većini ljudi još nisu isplaćene, a za ovu godnu konkurs još nije raspisan. Nema pomoći države ni oko izvoza. Mi mali proizvođači iz Srbije ne možemo sami da uđemo na velika tržišta, tu država ne pomaže Privredna komora ne pomaže. Ovaj zakon je najbolji dokaz kakav je donos države prema nekim proizvođačima“, kaže ovaj uspešni proizvođač rakije.
„O lošem odnosu, navodi naš sagovornik, svedoči i to da proizvođači uopšte nisu bili obavešteni da se ovaj zakon priprema. Mi smo za ovo saznali sasvim slučajno kada je javna rasprava bila već pri kraju. To je dokaz lošeg odnosa države i vlasti prema proizvođačima rakije“, nezadovoljan je Tomašević.
Novi zakon izjednačava iznos akcize za sva jaka alkoholna pića u odnosu na procenat alkohola koji sadrže, a ne u odnosu na sirovinu od koje su nastala.
Trenutno, zakon predviđa pet različitih nivoa akciza – dva će i dalje ostati ista i obračunavaće se po litru. Jedno je akciza na pivo od 26,44 dinara, a drugo akciza na „ostala niskoalkoholna pića“, a to su ona sa udelom alkohola od 1,2 do najviše 15 odsto, gde spadaju i vina, kao i razni „sajderi“ (cider) za koje će akciza i dalje biti – 23,14 dinara za litar.
Sada se na rakije od voća, grožđa, vina i druge voćne rakije sa dodatkom ekstrakta bilja, delova bilja ili poljoprivrednih proizvoda naplaćuje akciza od 136,62 dinara po litru. Akciza za rakije od žitarica i ostalih poljoprivrednih sirovina, gde spada i viski, naplaćuje se u iznosu od 348,17 dinara po litru pića, dok se za ostala jaka alkoholna pića, van pomenutih kategorija, naplaćuje akciza od 223,67 dinara za litar.
Po novom se obračun potpuno menja i računa se po principu – akciza na 100 litara (jedan hektolitar) čistog alkohola je 46.250 dinara.
Ako je „jačina“ nekog pića 40 odsto, to znači da na jedan litar pića ima četiri decilitra čistog alkohola, odnosno na 2,5 litara pića ima jedan litar čistog alkohola. Dalje, to znači da 100 litara čistog alkohola ima u 250 litara pića, što nosi akcizu od 46.250 dinara. Po litarskoj flaši tog pića ovaj namet iznosi 185 dinara. I tako će biti za sva pića sa udelom alkohola od 40 odsto.
Jasno je da će akciza na određeno piće biti veća, što je procenat čistog alkohola u njemu – viši.
Zakonopisac – Ministarstvo finansija, je to ovako definisao: „Akciza na jaka alkoholna pića plaća se u iznosu od 46.250,00 dinara na osnovicu koju čini jedan hektolitar čistog alkohola meren na temperaturi od 20 stepeni, a obračunava se tako što se osnovica množi brojem koji označava zapreminu alkohola izraženu u hektolitrima u gotovom proizvodu“.
Kod obračuna cene alkoholnih pića za krajnje potrošače ne treba zaboraviti ni porez na dodatu vrednost.
Naime, prvo se na cenu proizvoda obračunava akciza, pa se na tako dobijenu cenu naplaćuje i PDV po stopi od 20 odsto. Što znači da – ako poraste iznos akcize, porašće i iznos PDV-a.
Kako ocenjuje Ministarstvo finansija, ova predložena zakonska rešenja uticaće na obveznike akcize – proizvođače i uvoznike jakih alkoholnih pića, ali i na sve potrošače koji ih konzumiraju.
„Predložene zakonske izmene mogu stvoriti veće troškove privredi i građanima – konzumentima jakih alkoholnih pića (rakije od voća, grožđa, vina i druge voćne rakije sa dodatkom ekstrakta bilja, delova bilja ili poljoprivrednih proizvoda), s obzirom na to da će predložena zakonska rešenja najverovatnije uticati na povećanje maloprodajnih cena ovih akciznih proizvoda, kao i uvećanje poreske obaveze po osnovu akcize i poreza na dodatu vrednost. S druge strane, privredi i konzumentima jakih alkoholnih pića (rakije od žitarica i ostalih poljoprivrednih sirovina i ostala jaka alkoholna pića) stvara se okvir za potencijalno umanjenje troškova koje mogu imati za posledicusmanjenje maloprodajnih cena ovih akciznih proizvoda.
Sudeći prema podacima o akcizama koje su se prošle godine slile u državnu kasu, u Srbiji se najviše kupuju pića u kojima je udeo alkohola manji od 15 odsto, odnosno – piva i vina i slični proizvodi.
Prema podacima koje je navelo Ministarstvo finansija, ukupan prihod od akciza na alkoholna pića u 2020. godini iznosio je 13,8 milijardi dinara.
„Od toga se na akcize na sve vrste jakih alkoholnih pića odnosilo 2,4 milijarde dinara. U strukturi prihoda od akciza, sva alkoholna pića učestvuju sa 4,5 odsto, a samo jaka alkoholna pića sa 0,8 odsto“, navodi ministarstvo.
Kako se ističe u obrazloženju – prilikom opredeljivanja predloženog zakonskog rešenja pošlo se od toga da izmene imaju što manji uticaj na visinu javnih prihoda po osnovu akciza.
„Tako da bi preračunato opterećenje jednog litra alkoholnog pića koje sadrži 40 odsto alkohola bilo 185 dinara, što je približno uprosečenom iznosu akcize koja se sada naplaćuje po litru prodatog jakog alkoholnog pića“, navodi ministarstvo.
Razlog menjanja akcizne politike kada je reč o alkoholnim pićima je usklađivanje sa direktivama EU.
„U izveštajima Evropske komisije (EK) navodi se da Republika Srbija oporezuje određene vrste uglavnom lokalno proizvedenih alkoholnih pića po nižoj stopi u odnosu na neke druge slične, uglavnom uvezene vrste alkoholnih pića. Evropska komisija smatra da takve odredbe nisu u skladu sa članom 37. Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) između EU i Srbije. EK je preporučila da Pregovaračko poglavlje 16 – Porezi može biti otvoreno za pregovore pod uslovom da Srbija revidira svoje zakonodavstvo o oporezivanju akcizom alkoholnih pića, kako bi se osigurala potpuna usklađenost sa članom 37. SSP-a o fiskalnoj diskriminaciji“, navodi Ministarstvo finansija u obrazloženju Predloga zakona o izmenama zakona o akcizama.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
