2
Država Srbija nabaviće nove lokomotive i modernizovati stare i sve to finansirati iz kredita od čak 90 miliona evra. Kad se podeli ukupna cifra namenja kupovini vozila, ispada da ćemo jednu lokomotivu plaćati čak 6,7 miliona evra.
Vlada Srbije, tačnije Ministarstvo finansija, u januaru ove godine potpisali su Ugovor o garanciji sa Evropskim društvom za finansiranje železničkih voznih sredstava (EUROFIMA), kojim će biti obezbeđen kredit od čak 90 miliona evra za unapređenje železničkog saobraćaja. Ovo zaduženje obuhvata nabavku novih lokomotiva, ali i modernizaciju starih, odnosno pozajmljena sredstva idu u budžet firme Srbijavoz.
Ugovor između Eurofima i Ministarstva finansija, u koji je Nova.rs imala uvid, potpisan je 28. januara ove godine, a deo kredita, tačnije 40 miliona evra, koji naša država uzima, biće iskorišćen za nabavku šest novih lokomotiva. Za modernizaciju dizel-motornih vozova serije 711 biće iskorišćeno 25 miliona evra, a za modernizaciju putničkih vagona tipa Z1 za međunarodni saobraćaj još 25 miliona.
Ako se u obzir uzme cifra koja je predviđena za kupovinu novih vozila, ispada da ćemo jedan plaćati po ceni od čak 6,7 miliona evra. Ne tako davno, 2014, Srbija je nabavila 21 voz od švajcarske kompanije Štedler i platila ih ukupno 99 miliona evra. To znači da smo jedan plaćali po ceni od „svega“ 4,7 miliona.
“Objektivno nas čeka taj ogroman posao modernizacije Železnice. Ako se ovaj posao pametno uradi imaće smisla, posebno ako nam je strateški cilj da obnovimo prugu do Niša i kasnije do makedonske granice, pa da pustimo prugu i do Subotice i nastavnimo rehabilitaciju ostalog dela mreže. To, dakle, strateški nije loša odluka. Međutim, kod nas se dosta grešilo sa izborom fabrika. Uzimali smo kompozicije, vagone različitih proizvođača, što je dovodilo do problema”, kaže za Nova.rs Nikola Jovanović, direktor Centra za lokalnu samoupravu.
U srcu Šumadije, u Kragujevcu, nalazi se fabrika u koju je država uložila novac, a ne koristi je, ističe on.
“Zašto u ovom slučaju ne koristimo fabriku Simensa koju imamo u Kragujevcu. Zašto se po povoljnijim uslovima ne nabavljaju vagoni za voz, pa i za tramvaje, kad smo već dali subvencije i uložili u fabriku Simensa, koja proizvodi vagone za metro u Nemačkoj i u Zapadnoj Evropi. Zašto ne možemo da napravimo dogovor sa njima, kad tamo rade i naši inženjeri?” pita Jovanović.
Zaduživanje zbog Železnice svakako je pametnije nego za Nacionalni stadion.
“Bolje je da se zadužimo za obnovu Železnice nego za Nacionalni stadion ili delfinarijum. Kod nas je to i fiskalni savet primetio, da imamo ogroman problem sa kvalitetom javnih investicija i lošim izborom projekata u vezi kojih se odlučujemo da uzimamo kredite. Zaduživanje za obnovu Železnice ima smisla samo ako se sa druge strane odustane od nekih štetnih projekata. Približavamo se granici, u kojoj svako dodatno zaduživanje postaje kontraproduktvino. Ako se pokvari kreditni rejting ili zaduživanje godišnje postane preveliko, onda je sve obesmišljeno”, naglašava Jovanović.
On međutim navodi da se plaši da je ovo samo zamazivanje očiju.
„Spolja gladac, a iznutra ne znamo šta je jer je jasno da ništa nije važno osim onog dela za ‘200km/h’. I to mala zemlja sa 140 km pruga za tu brzinu sada treba da ima čak tri tipa vučnih vozila za brzinu od 200km/h. Za to vreme, na delu pruge Beograd-Niš, jednokolosečna pruga Rakovica-Velika Plana preko Vrčina i Male Krsne, četiri godine nakon završetka radova, nisu krenuli putnički vozovi. Drugi krak preko Mladenovca je na delu od Resnika do Sopota takođe – raspad!“ kaže Jovanović.
Naime, projekat modernizacije Železnice predviđen je za period od 2024. do 2027. godine. U okviru ovog projekta Srbijavoz planira nabavku šest novih modernih lokomotiva. Takođe, modernizacija će obuhvatiti i oko 20 putničkih vagona tipa Z1. Ovaj kredit će, prema ugovoru, imati rok dospeća od 10 godina, a sredstva će se povlačiti u jednom ili više navrata, uz definisanje finansijskih uslova za svako povlačenje.
U ugovoru se navodi da će kamatna stopa biti promenljiva, vezana za šestomesečni euribor, uvećana za 60 baznih poena, dok će ukupni troškovi finansiranja (kamatna stopa, osnovna provizija od 0,05 odsto i naknada za trošak kapitala od 0,59 odsto) iznositi šestomesečni euribor uvećan za 124 bazna poena.
Ostali finansijski uslovi zavisiće od datuma nabavke i modernizacije voznih sredstava, a biće definisani po zaključenju konkretnih ugovora.
Naime, Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2024. godinu i Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2025. godinu, planirano je izdavanje garancije Republike Srbije za zajam Evropskom društvu za finansiranje železničkih voznih sredstava Eurofima u iznosu od 90.000.000 evra, po osnovu zaduženja Akcionarskog društva za železnički prevoz putnika „Srbijavoz”, Beograd, kao Zajmoprimca, za finansiranje projekta „Nabavka novih voznih sredstava i modernizacija postojećeg voznog parka”.
***
