Dragica Pajić (59) iz prigradskog naselja Majur kod Šapca radi u jednoj tamošnjoj fabrici za preradu voća. Pre toga je radila u industriji za preradu mesa, ali je zbog ogromnih putnih troškova ipak promenila posao. Pre nekoliko dana je, slušajući razgovor između dve koleginice o penziji, odlučila da proveri koliko ima radnog staža. Ni u najgorim snovima nije mogla da zamisli da joj prethodni poslodavac nije uplatio poslednje dve godine doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje. Kada je elektronskom proverom na sajtu Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje videla da joj definitivno fale godine radnog staža za penziju, umalo se nije onesvestila.
„Prvo sam pomislila da je u pitanju greška. Koleginica mi je rekla da se dešava da poslodavac nije predao neki obrazac iako je platio doprinose, međutim kada sam kontaktirala ljudske resurse u bivšoj firmi kako bi mi proverili, rekli su mi da direktor zaista nije uplatio. Verujte, htela sam da vrištim od muke“, ističe Dragica.
U dogovoru sa suprugom, Dragica je rešila da se obrati Poreskoj upravi gde je i podnela prijavu za pokretanje postupka prinudne naplate doprinosa.
„Znala sam kakav je direktor i da mi neće tek tako uplatiti ono što nije kada je trebalo. Čekala sam, upozoravala ga, ali od toga, naravno, ništa nije bilo. To se vuklo mesecima i na tome je i ostalo. I dalje ne znam da li će mi uplatiti doprinose, mada čisto sumnjam“, kaže ova Šapčanka.
Nažalost, Dragica nije jedini slučaj. Puno je neodgovornih poslodavaca koji su svojim zaposlenima „pravili rupe“ u radnom stažu.
Predsednik udruženja Centar za dostojanstven rad i naučni saradnik na Institutu za radno pravo dr Mario Reljanović objašnjava za Nova.rs da ni to što je započet sudski postupak nije garant da će se sve završiti u korist zaposlenog.
„Prvi korak zaposlenog koji je oštećen na ovaj način je Poreska uprava, a ona uglavnom ne uradi skoro ništa. Fond PIO takođe može da uputi rešenje poslodavcu, ali on može da se ogluši, pa onda kreće suđenje. Međutim, ni to što je započet sudski postupak nije garant da će se sve završiti u korist zaposlenog. Zaposleni može da tuži poslodavca samo ukoliko mu nije isplatio ni zaradu, jer u suprotnom sud odbacuje tužbu jer je procenio da pravo na tužbu ima Poreska uprava, a ne sam zaposleni“, objašnjava dr Reljanović.
Međutim, kako dr Reljanović ističe, zaposleni koji želi da reši problem bez suđenja, može da uplati doprinose za PIO koji nedostaju za period u kom je bio u radnom odnosu, ali samo ukoliko je ova uplata neophodna za ostvarivanje uslova za penziju.
„Ako zaposleni već ima uslov za penziju, ali želi veća primanja – ne može da se osloni na ovu mogućnost. S obzirom na to da se u ovim slučajevima uvek računa najniža osnovica, koja je trenutno oko 6.000 dinara mesečno, taj iznos treba da se pomnoži sa brojem meseci staža koji nedostaje – i to je iznos koji je potrebno uplatiti. S druge strane, ako firma koja nije uplaćivala doprinose više ne postoji – ne postoji ništa što poslodavac može da uradi“, navodi naš sagovornik.
Neplaćanje doprinosa predstavlja veliki problem za veliki broj građana Srbije, a ujedno i direktno kršenje zakona od strane poslodavaca.
Potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Duško Vuković za Nova.rs ističe da zaposleni prilikom primanja svake plate treba od poslodavca da traže isplatni listić, jer u njemu tačno piše koliki je iznos poreza i doprinosa plaćen.
„Ovo je veoma važno jer zaposleni može da ima platu i dva ili tri puta veću od prosečne, ali da njegov poslodavac ipak plaća doprinose na najnižu osnovicu. To znači da, kada dođe vreme za penziju, radnik će imati znatno niža primanja nego što je očekivao na osnovu svoje zarade. Ovde, međutim, nije kraj proverama. Potrebno je proveravati i u PIO fondu, i to posle svake plate, jer isplatni listić nekada ne sadrži tačne podatke“, navodi Vuković.
BONUS VIDEO: Stariji Beograđani o povećanju penzija