Visina plate je često presudan faktor, koji razdvaja "poželjna" od "nepoželjnih" zanimanja, ali ima poslova za koje je izuzetno teško naći radnike u Srbiji, čak i kada se nudi dobra zarada.
Za neke od poslova za koje sledi mesečna zarada u protivvrednosti od 700 pa sve do 2500 evra izuzetno je teško naći radnike: dok se za neke pozicije i ne pita za obrazovanje, u drugima je važno iskustvo, veština ili spremnost da se na nekoliko meseci živi van svoga prebivališta.
„Call centri nude zarade od 700 do 800 evra mesečno u dinarskoj protivvrednosti, ali je preduslov dobro poznavanje jezika koji nije engleski. Izuzetno su traženi oni koji poznaju nemački jezik, toliko da mogu da vode kvalitetnu usmenu konverzaciju, ali poslodavcima nije lako da pronađu takve kadrove na našem tržištu“, kaže Miloš Turinski sa portala Infostud.
Među zanimanjima za koja nisu potrebne nikakve kvalifikacije, prema visini potencijalne zarade ističu se poslovi pastira i berača malina.
Pastiri mogu da zarade i do 1000 evra mesečno, dok berači malina mogu da zarade i 2.500 do 3.000 dinara dnevno u sezoni.
„Problem je u tome što oba posla zahtevaju izmeštanje iz svoga prebivališta na nekoliko meseci, a ponekad i do pola godine. Zbog toga, uprkos potencijalnoj zaradi, nikada nema dovoljno zainteresovanih za ovakve poslove“, objašnjava Turinski.
„Na domaćem tržištu izuzetno se teško dolazi do dobrih tesara, stolara, keramičara, nema vodovodžija, gipsara, parketara“, upozorava Goran Rodić, potpredsednik Građevinske komore Srbije.
„Ako kvalitetno rade, što je jedini preduslov da budu angažovani, u Srbiji mogu da zarade od 1.500 do 2.300 evra mesečno, ali zato u inostranstvu dobijaju najmanje duplo, pa se najveći broj pravih majstora odavno iselio“, objašnjava Rodić zašto više nema profesionalaca po kojima je domaća građevina nekada bila poznata širom sveta.
Iskusni programeri su najvažniji resurs svake uspešne IT kompanije, i zato će mnoge učiniti sve da ih zadrže.
„To je razlog zašto njih ima izuzetno malo na tržištu, bez obzira koliku platu da im nude poslodavci“, kaže Miloš Turinski.
Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, tržište je uvek „gladno“ i manje iskusnih a diplomiranih inženjera IT tehnologija, ali i inženjera elektrotehnike, računarstva i elektronike.
Dok se vozači B kategorije lako nalaze, domaći poslodavci mnogo duže čekaju da zaposle one sa C, D i E dozvolom, odnosno licencirane za transport putnika i tereta.
„Kod vozača kojima treba poveriti autobus sa putnicima ili kamion sa vrednom robom presudno je iskustvo, koje se najviše ceni i najbolje plaća. U našoj zemlji se, međutim, plate vozača u državnim firmama kreću oko 500 evra, pa oni kada steknu iskustvo odmah odlaze u inostranstvo, gde su primanja u njihovoj profesiji i pet puta veća“, kaže Miloš Turinski sa Infostuda.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare