2
Sa prvim letnjim danima obično počinje i sezona radova, pre svega u poljoprivredi, a manjak radne snage se javlja uglavnom u berbi jagodičastog voća.
Sezonski radnici dolaze uglavnom sa jugoistoka Srbije. Dnevnice se kreću od 3.000 do 5.000 dinara ali za 1o radnih sati. U pojedinim sredinama uočiljiv je, kako javljaju novinari Danasa, i nedostatak građevinskih radnika svih profila, piše Danas.
Šabac: Dnevnice od 300 do 500 dinara po radnom satu
Najviše posla za najamne radnike ima na područu Mačve i Pocerine, gde su uglavnom angažovani na branju voća i povrća.
Osim ljudi iz ovog kraja, ima i onih koji dolaze iz jugoistočne Srbije, a poslodavci godinama unazad skreću pažnju, da sezonskih radnika nedostaje i da “nema ko da radi”.
“Uzgajam jagodu na površini od jednog hektara, u ataru sela Culjković. Za nekoga ko hoće da radi, posla kod mene ima tokom maja i juna, kada jagoda stiže na branje. Trenutno imam angažovano 15 radnika, sa kojima već duži period sarađujem. Realno, trebalo bi mi još četiri, pet, ali nema. Svi se žale da teško žive, a kada im ponudite posao, oni ne dođu. Ima ljudi iz Šapca koji rade za dnevnicu, a ovi iz sela idu u grad da rade, neće u njivi – objašnjava za Danas jedan od poljoprivrednih proizvođača iz ovog kraja.
Nedostatak radne snage, uticao je i na visinu dnevnica, koje se ove sezone kreću od 300 do 500 dinara po radnom satu.
Prevoz radnika i obrok, zavise od dogovora sa poslodavcem, što utiče i na visinu dnevnice.
Niš – Dnevnica za najteže poslove do 5.000 dinara
U Nišu se najamni radnici mogu naći na Obilićevom vencu, kod Pirotske rampe. Najčešće su to, kako kažu Nišlije, pripadnici romske populacije, ali u poslednje vreme tu dolaze i meštani iz okolnih manjih gradova u okolini kojima treba posao.
„Od kad znam za sebe tu su stajali ljudi kojima treba neki sezonski posao. Sećam se da je otac tamo odlazio kad su nam trebali radnici za izgradnju kuće. Nedavno je i meni trebala pomoć oko unošenja drva jer su mi sinovi u inostranstvu. Uzeo sam dvojicu i platio im po hiljadu dinara za dva sata posla“, priča Nišlija Miroslav Nikolić.
Najamni radnici se uzimaju za različite poslove, od uređivanja dvorišta, selenja, unošenje drva, čišćenje snega zimi, iznošenje šuta kod renoviranja stana i sličnih poslova.
„Cene su različite, sve zavisi koliko je težak posao. Ali dnevnica za najteži posao ne prelazi 5.000 dinara, mada je sve stvar dogovora između najamnog radnika i onoga ko ih plaća“, kaže Nikolić.
U Nišu nema mnogo migranata, uglavnom im je taj grad bio tranzintna stanica, tako da nije primećeno da su i oni bili zainteresovani da rade kao najamni radnici.
Kragujevac – Za branje šljiva od 2.000 do 3.000 dinara
Nekadašnjih klasičnih najamnih, sezonskih radnika u Kragujevcu nema već odavno. Svojevremeno su najčešće angažovani na građevinskim radovima ali su ih, barem na velikim gradilištma zamenili radnici iz Indije i Turske.
Radnici iz ove dve zemlje angažovani su na građevinama bilo da iza tog posla stoji država ili privatni preduzimači ali, oni nisu sezonski radnici i u Kragujevac i Srbiju dolaze preko firmi koje ih angažuju.
Ovo su Danasu potvrdili ne samo građevinci ovdašnji već i u kragujevačkoj Hitnoj pomoći jer kada je dolazilo do povreda na radu ljudi iz Indije i Turske sa njima su uvek bili njihovi menadžeri koji su govorili engleski i srpski jezik.
– Već odavno kod nas niko ne zapošljava sezonske građevinske radnike. Prvo, kontrole su česte i kazne velike. Drugo, takvog radnika bi morali prvo da obučite za konkretan posao, prijavite, dobijete sertifikate za njega, platite mu zdravstveno osiguranje, tako da se to nikome ne isplati, u najkraćem sumira ovu situaciju jedan od kragujevačkih građevinskih preduzimača.
Opširniji vodić ua sezonske poslove u celoj Srbiji pročitajte na sajtu Danas.
Pratite nas i na društvenim mrežama: