0
Izgradnjom Turskog toka, kojim će uskoro poteći ruski gas, Srbija oslobađa gasni pravac iz Mađarske, tako da bi u našu zemlju mogao da stigne i gas iz austrijskog skladišta Baumgarten, a izgradnjom interkonektora Niš - Dimitrovgrad - i azerbejdžanski gas preko Grčke.
Ipak, koji će gas, pored ruskog, i da li će stizati u Srbiju najviše će određivati njegova cena, kaže glavna urednica portala Energija Balkana Jelica Putniković.
Napominje da bi, i u slučaju da svi mogući pravci za alternativu ruskom gasu prorade, sve to ipak bilo nedovoljno da zameni kompletnu potrošnju ruskog gasa na Balkanu, kao i u Srbiji.
„Što se tiče gasnog terminala na Krku, koji će biti u funkciji početkom naredne godine, pitanje je koji će gas tu stizati i koje će biti cene gasa“, kaže Putniković za Tanjug.
Dodaje da bi Srbija hipotetički preko terminala na Krku mogla da dobija i američki tečni prirodni gas (LNG), ali je, ističe, pitanje koja bi bila njegova cena.
Specijalni predstavnik Bele kuće za dijalog Beograda i Prištine Ričard Grenel nedavno je izjavio da je ponosan i na to što se Vašingtonskim sporazumom srpska vlada složila sa diversifikacijom u energetici, navodeći da je to pobeda za SAD, jer je do sada 100 odsto energenata u Srbiju dolazilo Rusije.
Putniković ukazuje da ipak sve zavisi od toga sa kim će kompanije koje su uzele u zakup gasni terminal na Krku sklopiti ugovor, to jest čiji će gas da kupuju.
„Tanker sa LNG gasom može da doplovi iz bilo kog kraja sveta, međutim što je dalji izvor LNG gasa tranzit je skuplji“, kaže ona.
Putniković kaže da je tačno da je Srbija zavisna od ruskih energenata pošto trenutno ruski gas dobijamo iz pravca Mađarske, ali da ćemo ga dobijati i kada proradi Turski tok kroz našu zemlju.
„Međutim, Srbija je zahvaljujući EU ubrzala izgradnju gasne konekcije sa Bugarskom, od Niša do Dimitrovgrada, što znači da ćemo, pored Turskog toka, koji će kod Zaječara ulaziti u Srbiju, imati i gasovod kod Niša, koji će biti povezan na bugarski gasovod“.
To znači da ćemo moći da dobijamo gas koji u Bugarsku stiže iz Grčke iz bilo kojih izvora.
Sagovornica Tanjuga ukazuje da SAD vode kampanju protiv ruskog gasa u Evropi, pa tako i na Balkanu, ali, ističe, Balkan nije ni imao alternativu ruskom gasu dok nije izgrađen TAP (Transjadranski gasovod).
Turska je, na primer, dobijala gas ili preko Plavog toka (od Rusije do Turske kroz Crno more) ili preko gasovodnih sistema Ukrajine, koji je kroz Moldaviju i Rumuniju stizao kroz Bugarsku do Turske, kaže ona.
Gasovod TAP se puni iz TANAP-a (Transanadolijski gasovod), koji kreće iz Azerbejdžana sa gasom iz oblasti Kaspijskog mora, napominje Putniković i dodaje da bi Azerbejdžan mogao imati problema sa tranzitom gasa prema Turskoj i zbog rata koji se sada vodi u toj zemlji.
Inače, Grčka već ima LNG terminal kod Antine i može se, i dok ne bude završen LNG terminal kod Aleksandropolisa, dobijati gas koji stiže tankerima do Grčke, pa dalje do Bugarske i Srbije.
Taj gas bi bio skuplji zbog njegovog dopremanja od Atine do bugarske granice, dodaje sagovornica Tanjuga.
„Sa druge strane, Bugari su nedavno modifikovali aneks ugovora sa konzorcijumom koji gradi gasovod kroz Bugarsku (Turski tok koji oni nazivaju Balkanski tok) i određeno je da 15. decembar bude datum kada treba da bude završen taj gasovod, da bi početkom naredne godine krenuo gas“.
Kada Srbija bude dobijala ruski gas iz pravca Bugarske hipotetički će biti oslobođen pravac iz Mađarske za dobijanje gasa iz drugih izvora, to jest iz najvećeg gasnog skladišta u Evropi Baumgarten, navela je Putniković.
Takođe, razmišlja se i o tome da se gradi jedna gasna konekcija sa Rumunijom.
To znači da Srbija već radi na diversifikaciji izvora snabdevanja gasom i bez onoga što je dogovoreno u Vašingtonu, dodala je Putniković.
Kaže da pojedinim zemljama iz političkih razloga smeta ruski gas, ali da su i neki zapadnoevropski analitičari još pre više od godinu dana rekli da ako bude trebalo da se gasovodi TANAP i TAP pune nekim iz nekog gasovoda, ako gasa ga ne bude odvoljno u kapsijskom regionu, da bi to mogao biti ruski gas koji stiže u Tursku ili Plavim tokom ili Turskim tokom.
Kada je reč o Naftnoj industriji Srbije, njen većinski vlasnik je Gaspromnjeft.
Putniković kaže da nafta u Srbiju stiže ili jadranskim naftovodom ili baržama od luke Konstanca.
„Od koga će NIS kupiti naftu, osim onoga što proizvodi u Vojvodini, određuje cena. Kupovaće se najjeftinija nafta, kao i one vrste nafte koje su potrebne za preradu u Rafineriji nafte u Pančevu“.
Gaspromnjeft, ističe Putniković, kao velika kompanija može da dobije najbolje cene za kupovinu i teško da bi mogla da se uvozi neka jeftinija nafta.
Ipak, u Srbiji su prisutne naftne kompanije iz zemalja članica EU, kao što su Helenik petrol, MOL, OMV…
Srbija je prva zemlja na Balkanu koja je otvorila slobodno tržište naftnih derivata.
Na primer, u Sloveniji država još određuje cene goriva, iako je Slovenija članica EU.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
