0
U toku je transformacija svih republičkih javnih preduzeća u d.o.o ili akcionarska društva. Nedavno je status promenilo sedam javnih preduzeća i njihovi direktori više neće morati da dostavljaju podatke o imovini Agenciji za sprečavanje korupcije zato što su, po zakonu, to u obavezi samo direktori javnih preduzeća. To praktično znači da više nećemo znati koliko zarađuju javni funkcioneri poput Dušana Bajatovića, Zorana Anđelkovića, Zorana Drobnjaka...
Država je donela odluku da u najkraćem roku ukine republička javna preduzeća i pretvori ih u akcionarska društva ili društva sa ograničenom odgovornošću.
Prva na spisku bila je Elektroprivreda Srbije koja je još 2023. prešla u formu akcionarskog društva i pre donošenja Zakona o upravljanju privrednim društvima koja su u vlasništvu Republike Srbije, a zbog kojeg i sva ostala moraju da menjaju formu.
Na prethodnoj sednici Vlade je sedam javnih preduzeća prešlo u formu društava s ograničenom odgovornošću. To su: Pošta Srbije, Putevi Srbije, Emisiona tehnika i veze, Srbijavode, Zavod za udžbenike, Skloništa Beograd i javno preduzeće za razvoj i unapređivanje informisanja putem elektronskih medija na srpskom jeziku u Autonomnoj pokrajini Kosovo i Metohija „Mreža-Most“.
Iako dva društva, Srbijašume i Putevi Srbije ispunjavaju uslove koje je propisala Vlada da se transformišu u akcionarska društva, ipak su biti svrstana u d.o.o. Razlog se ne zna, jedino što može da se nasluti je činjenica da bi kao a.d. imali obavezu da redovno izveštavaju o poslovnim rezultatima, dok za formu d.o.o. takvi zahtevi ne postoje.
Tako će firme koje su i dalje u vlasništvu države poslovati još netransparentnije, dok njihovi direktori više neće morati da dostavljaju podatke o imovini Agenciji za sprečavanje korupcije zato što su, po zakonu, to u obavezi samo direktori javnih preduzeća.
PROČITAJTE JOŠ:
I „Srbijagas“ biće transformisan, verovatno, u akcionarsko društvo, o čemu je bilo reči i prethodnih godina. Ipak, taj proces još nije završen. Međutim, do sada smo zahvaljujući podacima o imovini koja je dostavljana Agenciji za sprečavanje kroupcije, znali koliko plata ima direktor ovog preduzeća Dušan Bajatović.
Bajatović je, kako je ranije pisala Nova.rs, rekorder po funkcijama i zaradama među političarima, s obzirom da su mu poslednji put povećana mesečna primanja za 160.599 dinara i da zarađuje oko 34.000 evra za jedan mesec.
Ali to je samo sitnica u odnosu na ogromne, jednokratno isplaćene bonuse, zaostale naknade za rad i povraćaj više plaćenih doprinosa za PIO.
Podaci sa sajta Agencije za sprečavanje korupcije pokazuju da je samo po tom osnovu za šest meseci uvećao svoje bogatstvo za više od 940.000 evra.
Sada postaje već teško pratiti primanja Dušana Bajatovića. Ranije objavljeni izveštaj o imovini sa sajta Agencije za sprečavanje korupcije pokazuje da obavlja sedam funkcija.
Setimo se i Zorana Drobnjaka, direktora JP „Putevi Srbije“ koji je 2021. imao zaradu veću od zakonom propisane.
Javno preduzeće Putevi Srbije obračunalo je i isplatilo neto zaradu v.d. direktoru Zoranu Drobnjaku za 2021. godinu u iznosu većem od propisane maksimalne zarade u javnom sektoru za 194.000, objavila je tada Državna revizorska institucija.
Slično je i sa Zoranom Anđelkovićem, direktorom „Pošte“, koji prima dve plate. Osim direktorske funkcije, zarađuje i kao član Skupštine akcionara Železnica Srbije, a njegova ukupna primanja iznose oko 320.000 dinara mesečno.
Ali nije problem to što nećemo znati samo kolike su plate, nego ni koliko imaju nekretnina, automobila, da li imaju ušteđevinu u banci… Sve to je do sada bio javno dostupno, a ubuduće neće.
Zlatko Minić iz organizacije Transparentnost Srbije ističe za Nova.rs da direktori ovih preduzeća neće podnositi izveštaje o imovini i prihodima, niti će biti dužni da prijavljuju potencijalne sukobe interesa Agenciji za sprečavanje korupcije.
„Ni direktori, ali ni članovi nadzornih odbora, skupština akcionara, pa ni v.d. direktora neće morati da prilažu izveštaje, a to će se promeniti jedino kada se promeni pojam javnog funkcionera u Zakonu o sprečavanju korupcije. To je bio problem pre nekoliko godina, autentično tumačenje zakona o sprečavanu korupcije i mi smo na to ukazivali. Oni su pristali da to reše kroz izmene Zakona o sprečavanju korupcije“, objašnjava Minić, pa dodaje:
„Jeste problem što Zakon definiše ko su javni funkcioneri i onda problem je kad je to akcionarsko društvo sa Skupštinom, sa ovim postojećim načinom imenovanja. Znači ministar ili ministarka imenuje predstavnika kapitala u Skupštini, pa onda Skupština imenuje direktora, da to u stvari onda taj mehanizam izbora postavljenja i imenovanja direktora ne zadovoljava definiciju javnog funkcionera iz ovog zakona. I onda su oni praktično izuzeti od svih obaveza koje funkcioneri imaju, od prijavljivanja imovine, ukoliko to nije definisano statutom ili nekim podzakonskim aktom. U svakom slučaju ne mogu odgovarati za kršenje Zakona o sprečavanju korupcije“, ističe Minić.
Pre skoro godinu dana Javno preduzeće “Elektroprivreda Srbije” transformisano je u akcionarsko društvo, a time se očito i zatvorilo za javnost. Tako je EPS odbio da nam dostavi podatke o platama generalnog direktora, članova Nadzornog i Izvršnog odbora te kompanije, koja je u stopostotnom vlasništvu države, odnosno građana Srbije.
Portal Nova.rs zbog toga se žalio Povereniku za informacije od javnog značaja, koje je naložilo EPS-u da nam dostavi tražene podatke, ali uprkos tome, Elektroprivreda Srbije to nije učinila.
Promena pravnog oblika javnih preduzeća sprovodi se po Zakonu o upravljanju privrednim društvima koja su u vlasništvu Republike Srbije, koji je donet 2023, a počeo da se sprovodi naredne godine. Njime je predviđeno da će javna preduzeća izvršiti promenu pravne forme u društvo s ograničenom odgovornošću ili u akcionarsko društvo.
Vlada je kasnije donela Uredbu kojom precizira po kojim kriterijumima se određuje da li će neko javno preduzeće postati a.d. ili d.o.o.
Kako se navodi u Uredbi, da bi javno preduzeće promenilo pravnu formu u akcionarsko društvo neophodno je da budu ispunjena dva od tri kriterijuma: Da poseduje više od 250 zaposlenih koji su u radnom odnosu na neodređeno vreme, da ostvareni poslovni prihod u prethodnoj poslovnoj godine bude preko 40.000.000 evra u dinarskoj protivvrednosti i da obavlja tehnički i organizaciono složene delatnosti ili delatnosti preko poslovnih jedinica na teritoriji Srbije.
Prema uredbi, javna preduzeća koja ne ispune prethodne uslove transformisaće se u pravnu formu društva sa ograničenom odgovornošću.
Međutim, kako piše Nova ekonomija, neka preduzeća transformisana su u d.o.o. iako ispunjavaju uslove za transformaciju u akcionarsko društvo.
Tako je Pošta Srbije imala u 2024. godini više od 293 miliona evra poslovnih prihoda i 14.000 zaposlenih. Putevi Srbije imali su više od 2.200 zaposlenih i oko 511 miliona evra poslovnih prihoda, prema podacima APR-a.
BONUS VIDEO: Beograd u pokretu: Gradska čistoća troši milione dinara za iznajmljivanje kamiona, a uporedo kupuje vozila
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
