1
Na to da li ćete odlučiti na kupovinu nekretnine uz pomoć stambenog kredita, utiče više faktora. Svakako je najvažnije da li imate stalni posao i platu koja vam omogućava izdvajanje određene količine novca na mesečnom nivou za ratu kredita. Ipak, ukoliko aktivno razmišljate o rešavanju stambenog pitanja, treba da znate da će, prema mišljenju stručnjaka, cene kamatnih stopa sigurno nastaviti da rastu. Stručnjaci predviđaju da će se takav trend nastaviti sigurno do kraja ove godine, a verovatno i u 2023. Za vas smo na jednom mestu sabrali sve informacije koje mogu da vam pomognu u donošenju odluke o tome da li sada treba da uzmete kredit ili da sačekate.
Kako za „Novu“ kaže predsednik Udruženja za zaštitu potršača „Efektiva“ Dejan Gavrilović, ne postoji univerzalno „idealno vreme“ za podizanje stambenog kredita koje će odgovarati svakom potencijalnom korisniku. Prvenstveno treba da budete svesni svojih finansijskih mogućnosti.
„Idealno vreme je onda kada klijent proceni da ima odgovarajuće uslove za to. Ako su kamatne stope niske, a vi imate niska primanja koja ne mogu da zadovolje mesečne rate kredite, onda vam ta niska kamata ne znači ništa“, objašnjava Gavrilović.
Ključni faktori?
Prvi ključni faktor koji naš sagovornik ističe jeste upravo zarada. Da biste uopšte razmišljali o tome stambenom kreditu, neophodno je da imate stabilan posao, sa dobrom zaradom, koja vam omogućava da možete da zadovoljite sve svoje mesečne potrebe, a da ipak izdvajate deo zarade na otplatu kredita.
Profesor Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić za Novu objašnjava koje sve kockice treba da se slože kako bismo se odvažili na uzimanje stambenog kredita.
„Ne postoji mozak na svetu koji može nekome da kaže da li treba ili ne treba da uzme kredit baš u ovom trenutku. Kredit se uzima na 20 do 30 godina i u tom periodu uslovi mogu više puta da se promene. Kada se uzima kredit isključivo se razmišlja o tome da li imate posao koji može da vam obezbedi da svakog meseca otplatite ratu. Bilo bi nezahvalno prognozorati koliko će kamate da rastu i koliki će biti euribor, sve je turbulentno i sve se menja“, objašnjava Savić.
Ostali faktori koje treba uzeti u razmatranje su visina kamate i, sasvim logično, cene nekretnina, tvrdi sagovornik iz Efektive Dejan Gavrilović.
„Niske kamate i niske cene nekretnina ne idu zajedno – uvek je jedno od ta dva skupo“, kaže Gavrilović.
Razlog za ovakav odnos cene kamata i nekretnina leži u tome da banke koriste priliku da ostvare dodatnu zaradu.
Naime, kada su cene nekretnina niske, uvećana je tražnja za njima, kao I za stambenim kreditima, te kamate postaju više.
Euribor, prosečna kamatna stopa po kojoj grupa evropskih banaka međusobno pozajmljuje novac, vezuje se za kredite u evrima.
Takođe, stambeni krediti u Srbiji najčešće se „podižu“ u evrima, objašnjava naš sagovornik.
Dakle, promene euribora direktno utiču na vaše stambene kredite, s obzirom na to da je on sastavni deo kamatne stope po kojoj korisnici kredita otplaćuju svoj dug.
Promenljive kamatne stope po kojoj se u Srbiji obračunavaju krediti u evrima, sastoji se iz dva dela. Prvi deo je šestomesečni (6M) euribor, čija je vrednost promenljiva. Drugi deo je fiskni, i predstavlja maržu banke u procentualnom iznosu.
Trenutno su kamatne stope vezane za kredite u evrima niske, ali se uočava njihov rast. Tako je pre osam meseci euribor iznosio -0,5 odsto, dok sada iznosi 0,7.
Dakle, uočava se rast za 1,2 odsto, a euribor je po prvi put od novembra 2015. godine „u plusu“, objašnjava naš sagovornik.
On smatra da će se ovakav trend nastaviti.
„Građani treba da budu oprezni. Kamatne stope jesu još uvek niske, ali do kraja godine to neće biti tako. Rast će se nastaviti, a vrednost euribora sigurno će doći do jedan odsto. Ne bi bilo čudno ni da premaši ovu vrednost“, objašnjava Gavrilović.
Prema procenama profesora Beogradske bankarske akademije Ismaila Musabegovića, do 2024. godine euribor će rasti i dostići nivo od dva procenta za naredne dve godine, u zavisnosti od različitih ekonomskih pokazatelja, od kojih je jedna i inlfacija, koja „potresa“ Evropu.
Prosečna kamata za stambne kredite je između 2,8 i 3,3, a ukoliko za primer uzmemo konkretar kredit od 50.000 evra, na 25 godina, mesečna rata bude između 230 i 240 evra. Ipak, ukoliko euribor dođe na nivo od dva odsto, mesečna rata kredita bi, prema Musabegovićevim rečima, porastao bi za 5.000 do 6.000 dinara.
Centralne banke, sa ciljem sprečavanja daljeg rasta inflacije, novac u opticaju kontrolišu kroz referentne kamatne stope, koja zapravo predstavlja osnovnu, polaznu kamatnu stopu, na osnovu koje se određuje visina I ostalih kamatnih stopa. Jedna od njih je I euribor, objašnjava portal Kamatica.
Stoga, ukoliko poraste vrednost euribora na međunarodnom tržištu, to se mora preneti na sva tržišta gde se valuta, u ovom slučaju evru, koristi.
Kupovina ili iznajmljivanje stana?
Gavrilović kaže da se među ljudima često javlja dilema – da li kupiti stan ili živeti kao podstanar? Gavrilović ističe da se sve vraća na to da građani sami za sebe najbolje znaju svoje mogućnosti, ali da svakako treba uzeti u obzir da su I cene rente sada na svom maksimumu, te su kirije znatno skuplje nego što su bile pre nekoliko meseci.
BONUS VIDEO Stručnjak za nekretnine: Cene nastavljaju da rastu, evo kada možemo da očekujemo pad
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
