0
Iako kamatne stope centralnih banaka - i evropske i naše - padaju, gotovinski krediti jedva da pojeftinjuju. Trenutno se, prema ponudi banaka, keš može zajmiti po ceni od 7,99 odsto pa do čak 15,45 odsto.
Narodna banka Srbije je, od sredine juna do sredine septembra ove godine referentnu kamatnu stopu – prema kojoj se upravljaju sve druge dinarske kamante stope u zemlji – tri puta spustila: sa 6,25 odsto, na 5,75 odsto.
Na ovom nivou referentna kamatna stopa je ostala i posle 10. oktobra, kada je Izvršni odbor NBS odlučio da je zadrži na 5,75 odsto, jer je „neophodno nastaviti sa opreznom monetarnom politikom“, piše N1.
„Prilikom donošenja takve odluke da Izvršni odbor je istakao da je referentna kamatna stopa od juna smanjena za ukupno 75 baznih poena i da će se efekti dosadašnjeg ublažavanja monetarne politike manifestovati i u narednom periodu. I pored povratka inflacije u granice cilja i nastavka njenog kretanja u okviru ovih granica, neophodno nastaviti sa sprovođenjem oprezne monetarne politike NBS imajući u vidu nepredvidivost makroekonomskih dešavanja u međunarodnom okruženju i rast geopolitičkih rizika, kao i njihov uticaj na svetske cene energenata i drugih primarnih proizvoda“, ukazala je Narodna banka Srbije.
PROČITAJTE JOŠ:
Od juna do sada je svega nekolicina banaka spustila kamatne stope za gotovinsko kreditiranje stanovništva.
Najveći broj banaka kredite odobrava po ceni između devet i 11 odsto godišnje kamate, jedna nudi 7,99, a jedna fiksnu kamatnu stopu za keš drži na čak 15,45 odsto.
Podsetimo, od 1. januara treba da počne primena novog, izmenjenog Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, kojim je NBS praktično uvela „formulu“ za izračunavanje maksimalnih kamatnih stopa na stambene, ali i ostale kredite, kao i kreditne kartice i dozvoljene minuse.
Postoji li mogućnost da su banke već sad „ukalkulisale“ potencijalni pad zarade od kamata od Nove godine u važeće kamatne stope?
„Može li da se očekuje da bilo kojim merama banke ostvaruju neki gubitak? Naravno da ne. Koja god mera da se primenjuje – bilo ova privremena što je sad na snazi ili neka druga, banka će naći način da to nadomesti. Podsećam vas da su se mnogi i zaleteli i u moratorijume tokom kovida, pa je i to posle moralo da se nadoknađuje. Jesu li banke bile tada oštećene – nisu. Isto važi i sada za ova ograničenja kamatnih stopa“, kaže za portal N1 profesor ekonomije Veroljub Dugalić.
Na pitanje kada možemo da očekujemo značajniji pad kamatnih stopa na gotovinske kredite on ukazuje da opšta ekonomska situacija u svetu – „uopšte nije dobra“.
„Rat u Ukrajini još uvek traje. Potom sukob na Bliskom istoku – Gaza, pa Liban, pa se proširuje – sve to utiče na nestabilnost i na međunarodnom finansijskom tržištu. A mi nismo neka oaza na izolovanom ostrvu da nas to ne dotiče“, navodi Dugalić.
I drugo, dodaje – kod nas je inflacija još uvek na višem nivou nego u većini zemalja u Evropi.
„Ne treba zaboraviti ni na poljoprivredu. Tek ćemo videti kakav će biti konačan rezultat poljoprivredne proizvodnje, jer imamo veliku sušu. Veliki problemi mogu da nastanu zbog svega što se događa na međunarodnom tržištu, a i kod nas“, upozorava.
Nije realno, kaže, da kamatne stope nešto dramatično padnu.
„Ako se inflacija spusti na jedan, dva odsto, pašće i kamatne stope. Jednostavno, ne može kamatna stopa na kredite da bude niža od stope inflacije“, objašnjava Dugalić.
Na opasku da je sada međugodišnja inflacija na nivou od 4,2 dosto, a da su kamatne stope često i više nego dvostruko veće, naš sagovornik kaže:
„Banka zaračuna inflaciju, svoje troškove i svoju zaradu. Još jednom – onog momenta kada inflacija značajnije padne, realno je očekivati i da kamante stope počnu padaju. Kada će se to dogoditi – prilično je neizvesno. Na nešto možemo da utičemo, na nešto ne. I kada se inflacija stabilizuje cene će ostati na višem nivou. A, opšte je pravilo da se cene vrlo lako podižu, a prilično su rezistentne na kretanje naniže“, zaključuje Veroljub Dugalić.
BONUS VIDEO: Krediti za renoviranje
