Portugal je jedna od popularnih turističkih destinacija, koja oduševljava i građane Srbije. Takođe je jedna od onih država u kojoj naši turisti gledaju rafove i porede cene sa stanjem u prodavnicama kod nas - što je već ustaljena praksa prilikom svakog putovanja. Na prvi pogled, cene u Portugalu nisu drastično drugačije od srpskih, već su na približnom nivou. Ipak, treba imati u vidu da je u pitanju popularna turistička destinacija, na kojoj su plate daleko više.
Koliko je sve u Srbiji skupo, možda se i najbolje vidi kada se ode negde “preko”, pa se cene uporede sa cenama kod nas.
Beograđanin Vuk E. upravo se vratio sa letovanja iz Portugala, preciznije Porta, grada na severu ove zemlje, gde je bio sa porodicom, a jedan od utisaka koje je doneo u Srbiju svakako su cene.
“Čini mi se da sam neke stvari tamo plaćao osetno jeftinije nego ovde, mada nisam baš detaljno poredio. U najgorem slučaju, cene su iste kao kod nas, što mi je neshvatljivo, kada se u obzir uzme da je to turističko mesto, a i plate su im veće nego naše”, priča nam Vuk.
A stanje je ovakvo.
Kapućino na poznatom šetalištu košta tri evra, dok je čisti voćni sok od pomorandže 2,5. Račun za Vuka, njegovu suprugu i sina iznosio je, dakle, za dve kafe i sok – 8,5 evra.
U jednom od kafića u centru Beograda, račun bi iznosio nešto više od 900 dinara – baš kao i u centru Porta. Naravno, cene u oba grada variraju, ali ove cene svakako mogu da se uzmu kao prosek.
Dalje, Vuk je pojeo tart od badema, a to ga je koštalo 2,8 evra, dakle oko 300 dinara, što ga je posebno iznenadilo, s obzirom na to da su kolači u beogradskim kafićima uglavnom skuplji.
Što se tiče “konkretne” hrane, Vuk i njegova porodica odlučili su se za večeru u piceriji. Porudžbina je izgledala ovako: pica sa kulenom, dve porcije pilećih medaljona, dve porcije pomfrita, dve limenke gaziranog soka bez šećera i jedan sok od jabuke. Račun – tačno 40 evra.
“Za taj novac u Beogradu verovatno mogu da se pojedu isti obroci, ali ponoviću, u sezoni, na poznatoj turističkoj destinaciji plaćam večeru isto kao i u Beogradu”, kaže naš sagovornik.
Druge večeri, Vuk je ponovo došao na popularno šetalište, a odabrao su da jede u kiosku tradicionalne portugalske hrane.
Naručio je dve vrste sendviča sa svinjetinom i sirom, porciju pomfrita i gazirani sok. Sve ga je izašlo 23,4 evra, što bi bilo oko 2.700 dinara.
U nekom beogradskom kiosku brze hrane sigurno bi prošao jeftinije, ali ne žali, jer, kako kaže – ovo je tradicionalna kuhinja druge kulture.
Što se tiče cena u prodavnici, pola litre piva u limenci plato je 1,33 evra, paket jaja 2,51, veknu integralnog hleba 1,33, limenku gaziranog soka 0,84, feta sir 3,49, pakovanjebiskvita 1,19…
U razmatranju cena treba uzeti i plate. Kod nas je, recimo, zvanična prosečna plata oko 95.000 dinara, mada većina građana zarađuje daleko manje – medijalna zarada, iznos do kojeg zarađuje polovina građana, iznosi 74.000.
Prosečna plata u Portugalu, zemlji za koju njeni stanovnici vole da kažu da je jedna od najsiromašnijih u Evropskoj uniji, je viša, pa iznosi preko 1.200 evra, odnosno 140.000 dinara.
Daleko je veći i minimalac. U Srbiji će minimalna zarada tek od januara naredne godine iznositi 53.000 dinara, što je oko 450 evra. S druge strane, minimalna zarada u Portugalu je 760 evra.
BONUS VIDEO Pavlović: Vučevićeva prezentacija „Najbolje cene“ isceniran događaj – građani parizer i paštetu neće naći u radnjama
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare