0
U 2022. godini cene nekretnina dostigle su groznicu. S početkom ove godine, čini se, počelo je zahlađenje. Više cene stambenih kredita, sporija i skuplja gradnja - glavni su razlozi zbog kojih sve više ljudi razmišlja o ulaganju u stanove. Agent za nekretnine Davorka Tasić ne očekuje značajniji pad cena kvadrata, iako je došlo do stagnacije. Trenutno je potražnja mala, tog rasta više nema i neće se ponoviti 2022. godine, rekla je Tasić.
Prošle godine cene nekretnina zabeležile su rast od skoro 18 posto , prema podacima Zavoda za statistiku, u pojedinim delovima i više od proseka. Takođe smo imali kontinuirani rast tokom cele prošle godine. Ipak, nekako se sa novom godinom stiče utisak da je rast usporen, možda negde zaustavljen.
Agent za nekretnine Davorka Tasić rekla je da je sada došlo do stagnacije, da smo prošle godine imali bum po pitanju cena nekretnina, a u trećem kvartalu je bilo manje izdatih građevinskih dozvola.
„Ne očekujemo značajan pad cena kvadrata, ali je došlo do stagnacije, trenutno je potražnja mala. Nema više tog rasta i neće se ponoviti 2022. godine“, rekla je Tasić.
Nakon velikog buma i stalnog rasta, teško je prilagoditi se i naglo spustiti cene i, prema njenim rečima, to se neće dogoditi.
Najveći rast cena zabeležen je u Beogradu i Vojvodini. Imali smo i situaciju da je cena na periferiji Beograda prelazila 3.000 evra po kvadratu. Osim njih, tu su i Čajetina, Vrnjačka Banja i Kragujevac.
„Došlo je do povećanja cena materijala nakon početka ratne krize. Trenutno se manje ulaže. Investitori nisu sigurni po kojoj cijeni će prodati nekretnine. Beogradske opštine su u blagom trendu mirovanja, dok je u Nišu primetan nagli skok cena“, rekla je Tasić i dodao da sve zavisi od monetarne politike.
Tržište nekretnina svuda u svetu i Evropi obeležava rast cena i nestabilnost. Po rastu cena nekretnina na evropskom tržištu dramatično prednjači Estonija, gde je prosečna cena stanova u drugom kvartalu 2022. porasla za čak 27,4 posto u odnosu na isti period prethodne godine. Slede Češka (23,1 posto), Mađarska (22,8 posto), Litvanija (22,1 posto) i Irska (20,7 posto). Hrvatska je u regiji zabeležila najveći rast od 17,3 posto.
Tasić ističe da naša zemlja nije izolovana, da smo u sistemu, da smo uvek bili pod uticajem okruženja, posebno američkog tržišta.
On napominje da se ova poskupljenja neće ponoviti i da je uvek dobro vrijeme za ulaganje, ali da ne može garantovati šta će se dogoditi.
***
BONUS VIDEO: Da li Rusi odlaze iz Srbije i da li to znači da se cene nekretnina vraćaju na staro?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
