Čadež: Pomoć privrednicima ne može biti jednaka za sve

 Predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež izjavio je da mere iz drugog paketa državne podrške ne mogu biti jednake za sve kao u prvom talasu, već fazne i selektivne, usmerene pre svega ka najugroženijim, koji su preživeli najveći udar krize i kojima je zbog prirode posla potrebno duže vreme za konsolidaciju.

Čadež je u razgovoru za „Blic Biznis“ istakao da bi te mere trebalo da pomognu kompanijama da lakše prebrode smanjenu tražnju na domaćem i stranom tržištu kao glavno ograničenje sa kojim će se suočavati u narednom periodu.

„Drugi paket jednostavno mora biti drugačije strukturiran i u finansijskom smislu biće sigurno manje obiman od prvog, paketa hitne pomoći. Ne samo zato što mogućnosti države nisu neograničene, već što nema tih mera, nema tog državnog novca čije bi upumpavanje pomoglo privredi ako tržište ne funkcioniše, ako nema tražnje za proizvodima, ako ne pomognemo privrednicima da proizvode i prodaju“, istakao je Čadež.

Na pitanje kako ublažiti problem smanjene tražnje, Čadež je istakao da je to moguće pre svega većim angažovanjem domaćih građevinskih kompanija i prerađivačke industrije u realizaciji infrastrukturnih i drugih državnih projekta za koje su već obezbeđena sredstva,kao i uključivanjem lokalnih firmi u dobavljačke lance velikih izvoznika domaćih i stranih, kao i u proizvodnju koja bi supstituisala uvoz svuda gde je moguće.

Čadež je ukazao da je važno i da se nastavi sa aktivnim privlačenjem stranih ulaganja i to investicija u proizvodnju robe više dodate vrednosti za izvoz, koje bi uposlile i domaće kompanije. „Posebnu pažnju u narednom periodu trebalo bi posvetiti komunikaciji sa evropskim kompanijama koje svoju proizvodnju sa udaljenih tržišta približavaju matičnim zemljama“, smatra Čadež.

On je naglasio da je veliki i prostor za olakšanje poslovanja u zemlji kroz pojednostavljenje administrativnih, tenderskih i procedura za izdavanje dozvola, za zapošljavanje. Osim toga, na tržištu rada stvoren je veliki potencijal povratkom naših ljudi iz inostranstva.

Na pitanje na koje mere finansijske podrške privrednici mogu da računaju, Čadež kaže da je i privredi jasno da finansijski izdašan paket kao u prvom talasu ne može ponoviti, aliističe da mogućnost takve državne intervencije za najugroženije, bilo u vidu minimalnih zarada ili možda otpisa dela odloženih obaveza, ako detaljnije analize ukažu da je to ekonomski opravdano, nije isključena.

„Posebno je važno da privrednici pre svega maksimalno iskoriste preostala sredstva iz prvog paketa kroz povoljne zajmove Fonda za razvoj i bankarske kredite uz državnu garanciju. Mi predlažemo i verujem da će se naći i prostor da se ti fondovi prošire bar za najugroženije i da je moguće dodatno relaksirati administrativne procedure kako bi privrednici brže i lakše mogli da dođu do kreditne podrške i sa manjim finansijskim opterećenjem, premoste problem likvidnosti do snažnijeg oporavka privrede“, rekao je Čadež.

On je naveo da je jedna od mogućnosti o kojoj će biti razgovarano sa ministarstvima finansija i privrede, Narodnom bankom, AOFI i komercijalnim bankama, jeste jača podrška izvoznicima kroz povećanje sredstava za osiguranje izvoznih poslova, što bi značajno popravilo izvozni učinak.

Čadež je ukazao da je privreda Srbije, zahvaljujući blagovremenoj vladinoj pomoći, iz prvog talasa izašla očuvanih kompanija i radnih mesta i tokom maja i juna krenula polako da se oporavlja.

„Zbog usložnjavanja epidemiološke situacije, godišnjih odmora i remonta, prema preliminarnim pokazateljima, u julu beležimo blago usporavanje industrijske proizvodnje i prometa u trgovini, mada za razliku od prolećnih meseci, prinudni odmori nisu masovni i privremene zastoje u radu beleži tek oko 50- tak kompanija“, naveo je Čadež.

On je istakao da je ohrabrujuće to što, posmatrano na godišnjem nivou, prognoze međunarodnih analitičara za Srbiju nisu pogoršane, ali je ukazao da je očigledno da je neočekivani julski udar korona virusa produbio krizu svuda u svetu i da jesen dočekujemo sa dosta neizvesnosti kada je reč o zdravstvenom aspektu krize.

Na pitanje kada očekuje oporavka privrede, Čadež je rekao da, mada su u ovim okolnostima predviđanja krajnje nezahvalna i mada će oporavak privrede zavisiti, pre svega, od daljeg razvoja epidemiološke situacije i brzine kojom se bude oporavljala globalna i posebno evropska ekonomija, veruje da će do snažnijeg oporavka doći tokom sledeće godine.