0
Govoreći o tome koliko je ljudi u Srbiji poslednjih meseci ostalo bez posla, Stojiljković je u Danu uživo rekao da bi broj od oko 15.000 sa kojim je izašla država, trebalo pomnožiti nekoliko puta.
Tačan odgovor na pitanje koliko je radnika u Srbiji zbog koronavirusa ostalo bez posla – ne postoji. Zoran Stojiljković, predsednik sindikata Nezavisnost, kaže da je taj broj negde između onoga što tvrdi država i onoga što tvrde nevladine organizacije. Za praksu nekih poslodavaca da od radnika traže deo minimlaca, koji im država isplaćuje kao meru pomoći privredi, kaže da je delo za koje se krivično odgovara i da bi to trebalo da bude posao za poreske službe.
„Kao što je sve ovde igra brojkama sa političkom pozadinom, tako su i ove priče. Tačan je podatak, da je među zaposlenima taj broj negde oko 15.000. S druge strane, nevladine organizacije idu i do 10 puta većeg broja. Istina je negde na sredini, i taj broj od 15.000 potrebno je množiti sa pet ili šest“, procenjuje Stojiljković.
On podseća da poslove najlakše i najčešće gube „ugovorci“, ljudi angažovani preko agencija za zapošljavanje i oni u sivoj ekonomiji. Tako da kada se postavi pitanje koliko ljudi je ostalo bez primanja dobije se veći broj nego kada se gledaju zvanične brojke koliko ljudi je ostalo bez posla, objašnjava gost Dana uživo.
Stojiljković napominje da je država minimalcem koji je odredila kao pomoć privredi, zaustavila otpuštanje zaposlenih, ali da je pitanje kakav će konačan broj nezaposlenih biti na jesen, kada se bude video konačan efekat mera.
„Iz sindikata su imali primedbe na set mera. On jeste obiman i relativno pravovremen, ali nije dovoljno selektivan, nije usmeren, nije koherentan i ne obuhvata dovoljno dug period. Naše ptanje je šta će biti na jesen kada vidite prave efekte mera. Mi ne vidimo kako ćemo selektivno podržati sektore koji se neće oporaviti ni do kraja godine – letovanja, turizam, hotelijerstvo. Upravo je u tom sektoru silan svet koji je na kratkim ugovorima i koji se šalju na neplaćeno“, napominje Stojiljković.
On ističe da je trebalo da postoji selekcija pre podele sredstava, i pita da li su svi koji su uzeli pare, a imali pad profita od 10 do 15 odsto, morali da uzmu novac koji je na nekom drugom mestu bio potrebniji.
Neki poslodavci od svojih zaposlenih traže da vrate deo minimalca koji isplaćuje država, kako bi od tog novca platili poreze i doprinose. Gost Dana uživo pita „koji je to mentalni sklop, koji je to egotrip u kojem se misli samo u sebi, koja je to pohlepa“.
„To je prekršaj, zloupotreba položaja, za to se krivično odgovara. To je očigledan primer mobinga i povratak u sivu ekonomiju. Posao za poreske inspekcije i poresku službu. To je novac koji ste uzelu u četiri oka i stavili u džep. Negde će se pojaviti taj novac. Time treba ozbiljno da se bavimo inače ćemo doći do stava ma nije važno, važno je da me nisu tukli i da su mi nešto dali“, ističe Stojiljković i dodaje da radnike treba ohrabriti tako što će država delovati I na osnovu anonimnih prijava.
Upozorava da je takva podela novca akt u kome nema svedoka i u kome negaitvne konsekvence možete pretrpeti i onaj ko je na to pristao jer je u tome učestvovao.
„Prva posledica koronavirusa je vrlo negativna. Ponovo je užasno porastao strah od gubitka posla, on je prisutan kod 40 odsto zaposlenih. Sa tim strahom se pristaje na sve“, napominje Stojiljković.