0
Ministri sedam najrazvijenijih zemalja sveta okupljenih u grupi G7 postigli su nedavno istorijski globalni dogovor o minimalnoj stopi poreza na dobit multinacionalnih kompanija od 15 posto. Novinar Miša Brkić kaže za N1 da je taj sporazum "istorijski" u zavisnosti s koje strane gledate. "Istorijski je za one koji misle da bogate kompanije i njihove akcionare treba 'ošišati', uzeti ima pare da bi se u svetu smanjilo siromaštvo. To baš i nije tako jednostavna stvar, niti bi moglo da dovede do željenog efekta, a to je smanjenje siromaštva", rekao je.
„Kada gledate iz ugla vlasnika i menadžmenta velikih kompanija, oni smatraju da to nije pravi put da se u svetu iskoreni siromaštvo i uspostavi socijalna pravda na kojem insistira druga strana“, naglašava Brkić u Novom danu na N1.
Pročitajte još...
O tome će se, kaže, još diskutovati.
„Činjenica da je sedam najrazvijenih postiglo taj dogovor, ne znači da će on biti primenjen naširoko, na svih 200 zemalja u svetu. Moguće je da samo ovih sedam država da uvede taj globalni porez, a da ostale ne pristanu“, dodao je Brkić.
U pitanju je stara inicijativa Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), navodi gost N1.
„Ideja je od još pre 22 ili 23 godine, aktualizovana pre dve godine u dogovoru OECD-a 20 najrazvijenijih zemalja. U okviru tog sistema izdvojila su se dva stuba, jedan je taj da mnogima bode oči što na primer, Gugl ne plaća porez u Francuskoj, a prodaje usluge u Francuskoj. Sada se traži da veliki tehnološki džinovi plaćaju porez i tamo gde prave prihode“, objašnjava Brkić.
Drugi stub, dodaje, vezan je za prijavu profita.
„Ako ja imam kompaniju koja posluje u jednoj zemlji, a njeno sedište je recimo, u Holandiji ili Irskoj, ja plaćam porez u Irskoj 12,5 posto, Francuska recimo ima korporativni porez po 32 posto i razlika je prilično visoka. Predloge je sada da ja u Irskoj platim 12,5 posto, a u Francuskoj da razliku doplatim francuskoj državi. To je neka vrsta dvostrukog oporezivanja, da bi se došlo do tog minimalnog poreza od 15 posto“, izjavio je Brkić za N1.
Na pitanje šta je problem da bogate firme pomognu lokalnom stanovništvu, tamo gde profitiraju, a ne da novac ide u poreske rajeve, Brkić objašnjava:
„Da uzmemo primer – Irska je ‘off shore’ zemlja, gde je porez 12,5 posto. U poslednjih 20 godina, Irska je smanjenje poreza uvela da bi svoju ekonomiju podigla. Poreski raj nije mafijaška zona, mada je to tako kod nas shvaćeno, da je tako, poreski rajevi ne bi postojali. Druga stvar, te rajeve nisu osnovale kompanije, to je odluka države. Da bi svoju ekonomiju podigla na viši nivo, Irska je smanjila porez i privukla je ogroman broj multinacionalnih kompanija, plaćaju manji porez. Irska je uspela da postane evropski tigar, njena ekonomija je najmanje stradala u ovoj krizi, BDP je odličan, i u poslednjih 20 godina, Irska je od zemlje siromašnih, pretekla Englesku po životnom standardu. Eto vam odgovor da li je to fer i pošteno“.
Crna Trava kao poreski raj u Srbiji
Na pitanje da li je onda, opština Crna Trava, poreski raj u Srbiji, Brkić kaže da može da se napravi takva paralela.
„Ne znam ko su ljudi koji vode Crnu Travu, ali oni su jednog trenutka rekli – mi smo jedna od najnerazvijenijih mesta u Srbiji, a neko im je rekao – pa ljudi, smanjite poreze. Oni su smanjili poreze i mnogi u Srbiji su krenuli da svoje firme prijavljuju u Crnoj Travi, tamo plaćaju porez. Taj novac se koristi za ulaganje na lokalu“, objašnjava Brkić.
Crna Trava time, kaže, nikog nije oštetila.
N1: Ali je izgubio neki drugi grad?
„To je legitimno takmičenje“, odgovorio je Brkić.
A da li bi država Srbija mogla da razmišlja o toj opciji i dogovoru grupe G7?
„To je legitimna opcija o kojoj može da se razmišlja, Mađarska je recimo rekla – mi u to nećemo da ulazimo, i niko ne može da nam nameće. Kažu da je na sastanku u Londonu, veoma teško bilo ubediti Veliku Britaniju, a mislim da će se protiviti i Singapur, Kipar, Slovačka, iz logičnih razloga. Poreski raj teško da će bilo čijom jednostranom odlukom, pa ma koliko u tom dogovoru bilo država, da će na taj način mogli da se ukinu“, smatra Brkić.
Prema njegovim rečima, to je „večita borba“ između države koja ubira porez i poreskih obveznika.
„Svi gledaju kako da izbegnu, pa ako pređete granicu zakona, idete u zatvor kao Al Kapone, ako nađete dobre advokate i poreske savetnike da u postojećim zakonima države pronađete rupu i da se smestite u poreskom raju, onda vam niko ništa ne može“, kaže Brkić.
Hrvatska je preračunala da će, ukidanjem poreskih rajeva, godišnje mogla da zaradi i do 50 milijardi evra.
„Svaka država voli da sebe vidi kao žrtvu koja bi dobila mnogo novca. Ja razumem i političare koji guraju tu ideju, oni tim minimalnim globalnim porezom žele da se uzme od preduzetnika i da taj novac sliju u budžetsku kasu. I šta žele s tim – pa da oni budu ti koji će raspodeljivati taj novac. A oni taj novac nisu zaradili, taj novac su zaradili poslovni ljudi, država od njih uzima. A deli tako razmišljajući ko će za nju da glasa na narednim izborima. Dakle, nije u pitanju samo pravednost“, zaključuje Brkić.
Pratite nas i na društvenim mrežama: