"Bojler firme" operu stotine miliona evra u jednoj transakciji

Banke su za godinu dana Upravi za sprečavanje pranja novca prijavile ukupno 819 sumnjivih transakcija. Analiza je, prema izveštaju Uprave, pokazala da su među glavnim načinima pranja novca i dalje - tranzitne transakcije.U njima firma organizator u inostranstvu, usmerava novac na srpsku firmu, obično po osnovu usluga. Taj novac se, potom, istog dana transferiše, takođe na ime nekih usluga, na račun ostalih firmi, najčešće lociranih u ofšor zonama.Čime se zapravo bavi ta firma u inostranstvu koja šalje novac ovdašnjem preduzeću, najčešće je nepoznanica. A prava svrha je raslojavanje prljavog novca ili utaja poreza u sistemu EU i to najčešće poreza na dodatu vrednost - PDV.

"Ovaj trend vezuje se za pojavu platnih institucija preko kojih se odvioja međunarodni platni promet. Kad je reč o sumnjivim tokovima novca uočenim na teritoriji Srbije, radi se o brojnim transferima u visokim iznosima koji se transferišu od brojnih nalogodavaca iz inostranstva posredstvom ino platformi ili elektronskih operatera i usmeravaju na domaće firme - ‘bojlere’, koje primaju novac, kratko ga zadržavaju i dalje prosleđuju na brojne destinacije po celom svetu. Uz zadržavanje određene provizije", navodi se u Izveštaju.

Tvrde da se bave uslugama programiranja

Bojler firme praktično nemaju pravu svrhu poslovanja u Srbiji.“Posebnu pažnju pobuđuje činjenica da je reč o transferima od nekoliko stotina miliona evra koji se tako transferišu iz inostranstva na bojler firme i brzo prenesu na nove korisnike u inostranstvu. Ono što zabrinjava je što je novac ‘miksovan‘ . To znači da je ‘čist’ u odnosu na ‘prljav’ novac, s obzirom da često na planu međunarodne saradnje obaveštajne službe ne daju detaljnije podatke o izvorima-poreklu novca i svrsi transfera kao i o ‘poslovnom statusu‘ nalogodavaca. Tako da ostaje sumnja u stvarnu svrhu obavljenog posla, gde uobičajeno stoji da je svrha transfera tolikog novca – računarske i usluge programiranja”, navodi se u Izveštaju.

Sumnja, kako se navodi, raste i preusmeravanjem novca na ofšor destinacije ili države za koje se sumnja da imaju slabo ustanovljene standarde u preventivi i borbi protiv pranja novca. To su Hong Kong, Antigua, Gibraltar, UAE, odnosno brojne destinacije okarakterisane kao ofšor države.Osim što su ovi tranzitni transferi veoma velikih vrednosti, postavlja se i pitanje opravdanosti sticanja nadoknada – provizija takozvanih posrednika u Srbiji, odonosno pomenutih bojler firmi, za koje se sumnja da su svesno umešani u nezakonite radnje, čime nezakonito stiču imovinsku korist.Osim ovog načina pranja novca, u Srbiji je registrovano i izvlačenje novca sa računa firme, preko preduzetničke radnje ili agencije, zatim kroz ubacivanje novca nepoznatog poreka u stambenu izgradnju , najčešće objekata bez građevinske dozvole.Uprava za sprečavanja pranja novca navodi i trend transfera novca među više međusobno povezanih firmi, sa čijih se računa potom novac uplaćuje na račune građana, a sve po osnovu - otkupa sekundarnih sirovina. Čim ovako uplaćen novac “legne na račun” - korisnici tekućih računa ih odmah podižu.Pratite nas na društvenim mrežama: Facebook, Instagram, Twitter.