Auto-put Požega-Kotroman: Na 61 km čak 134 mosta i 27 tunela

Saobraćajni institut CIP je u februaru 2019. godine sa turskom firmom Tasyapi ugovorio izradu celokupne tehničke dokumentacije za izgradnju autoputa E-761 Požega-Kotroman dužine 61km.Predviđeni broj objekata na trasi autoputa je 66 mostovskih konstrukcija na desnoj kolovoznoj traci u smeru vožnje od Požege ka Kotromanu, ukupne okvirne dužine 20.370 m i 68 mostovskih konstrukcija na levoj kolovoznoj traci u smeru vožnje od Kotromana ka Požegi, ukupne okvirne dužine 20.160m. Na ovoj deonici biće 26 tunelskih cevi ukupne okvirne dužine 34.950m i jedan tunel u širokom iskopu dužine 250m za oba smera, potvrdili su za Nova.rs iz CIP-a i naveli razloge tolikog broja putnih objekata.

“U okviru koridora, usvojenog na osnovu Generalnog projekta 2011. godine, izradili smo optimalno rešenje reprezentne trase budućeg auto-puta. Broj objekata na trasi povećava troškove izgradnje autoputa. Trasiranje i broj objekata uslovljeni su konfiguracijom terena i sastavom tla, propisima za projektovanje, dobijenim uslovima za projektovanje od nadležnih institucija, kao i mnogobrojnimograničenjima na terenu kao što su izgrađeni objekti, planovi razvoja, zaštićeni objekti i područja i dr”, rekao je za naš portal generalni direktor Saobraćajnog instituta CIP Milutin Ignjatović.Prema navedenom projektu Užičanima će Zlakuška petlja biti udaljena 14 a petlja u Mačkatu oko 12 km. Do Zlatibora ostaje oko 15 km a do Tare i aerodroma Ponikve, od petlje u Šljivovici između 20 i 25 km. Turističkoj destinaciji Mokra Gora, uključenje na auto put biće na svega 3-4 km na izlaznoj petlji. Ignjatovića smo pitali da li je trasa mogla biti bliža aerodromu Ponikve i Planini Tara.

“Približavanje auto-puta aerodromu Ponikve bi ugrozilo akumulaciju Vrutci koja služi za snabdevanje Užica vodom a turistički centar Tara se nalazi u zoni zaštite kao Nacionalni park. Projektovanje trase autoputa zahteva multidisciplinarni pristup i iterativni postupak da bi se došlo do optimalnog rešenja maksimalno uvažavajući sva postojeća ograničenja na terenu kao i planirane sadržaje i preporuke nadležnih institucija Republike Srbije, lokalnih samouprava i mnogih udruženja”, kaže IgnjatovićSaobraćajni institut CIP je pre 10-ak godina uradio Generalni projekat sa prethodnom studijom opravdanosti kojom je definisan optimalni koridor širine do 2km, koji je usvojila Reupubličkareviziona komisija, u kome bi bila definisana buduća trasa auto-puta. U okviru navedenog koridora u toku je definisanje i postavljanje ose trase na nivou Idejnog projekta na detaljnijim topografskim podlogama i na osnovu rezultata geotehničkih istraživanja.Od dokumentacije do sada je urađen Generalni projekat sa prethodnom studijom opravdanosti. U toku je izrada Idejnog projekta sa studijom opravdanosti i Prostornog plana područja posebne namene infrastrukturnog koridora. Po izradi Idejnog projekta i usvajanju od strane Republičke revizione komisije i izradi Prostornog plana područja posebne namene infrastrukturnog koridora i njegovog usvajanja na Vladi Republike Srbije, pristupiće se izradi Projekta za građevinsku dozvolu koja podleže tehničkoj kontroli . Po dobijanju građevinske dozvole na osnovu verifikovanog Projekta za građevinsku dozvolu pristupa se izradi Projekta za izvođenje na osnovu koga se izvode radovi.

U usaglašavanju projekta, kada je u pitanju teritorija grada Užica, uključeno je i JP “Užice razvoj” kao lokalni upravljač puteva, kako bi se trasa što bolje uskladila sa postojećom infrastrukturom grada i sačuvalo što više objekata. To se pre svega odnosi na ukrštanja lokalnih puteva i eventualnih presecanja trase.“Zalagali smo se da auto-put i priključne rampe budu što bliže gradu i da se što manje objekata poruši. Ideja je bila da izlaz bude na Beloj Zemlji ali to je bila znatno skuplja opcija jer je na tom delu predviđen tunel. Bilo je potrebno pomiriti nepovoljan geografski teren sa potrebama, da se ne seku putevi i instalacije. Rešen je problem Živkovića Vrela, jer su stope mosta bile u neposrednoj blizini tog izvorišta sa koga se vodom napaja veliki broj Užična. Jedini ozbiljniji problem koji može nastati prilikom izvođenja radova je jedan opštinski putni pravac koji će biti presečen, Potočanje-Košuta. Na tom mestu će postojati nadvožnjak i to je jedini put za koji će se tokom izvođenja tražiti alternative. Značajno je da na čitavoj trasi neće biti porušen ni jedan stambeni objekat, što sa druge strane smanjuje troškove”, kaže za naš portal izvršni direktor JP ”Užice razvoj” Zoran Pejić.

Pejić dodaje da trasu auto-puta kroz Užice 80% čine tuneli i mostovi i da je to bilo, u odnosu na teren, najbolje rešenje koje je izbeglo rešavanje imovinskopravnih odnosa i u slučaju geomehaničkih ispitivanja, gde je izvedeno oko 600 bušotina.