33
Predlog o povećanju minimalne cene rada za narednu godinu za osam do 10 odsto, sa kojim je izašlo Ministarstvo finansija, odraz je realnosti i prihvatljiv je za poslodavce, izjavio je FoNetu počasni predsednik Unije poslodavaca Nebojša Atanacković.
To je realna finasijska pretpostavka za narednu godinu, u skladu sa inflacijom i rastom Bruto domaćeg proizvoda. Ako je BDP pretpostavka rasta, recimo četiri odsro, ne može opterećenje privrede da bude 15 odsto, rekao je Atanacković, koji je učesnik pregovora o minimalnoj ceni rada.
Atanacković je ocenio da sindikati u prvi plan uvek ističu socijalne zahteve, kao što su male plate, ne uvažavajući ostale parametre.
„Sindikati sa pravom, jer im je to posao, iznosi socijalne probleme. Povećanjem minimalca, sindikati predlažu i povećanje svih ostalih zarada. To je socijalni problem i nema nikakve veze sa poslodavcima. Na kraju, to je nemoguće i za ukupne mogućnosti države“, naveo je Atanacković.
On je izjavio da iz godine u godinu minimalac prima sve manje zaposlenih.
Godinama smo računali da je to nekih 350.000 zaposlenih. Sada je, prema realnim pokazateljima i papirima, to nekih 112.000. Ne mogu se ukupne mogućnosti života svoditi na taj broj, rekao je Atanacković.
On je dodao da je većina poslodavaca za povećanje minimalca, ali da je važno njihovo finansijsko rasterećenje u nekim drugim aspektima, poput poreza i doprinosa.
Država ne smanjuje doprinose, smatrajući da to nije dobro. Doprinosi su sada nešto ispod 60 odsto. Ipak se ide na povećanje neoporezovanog dela plate. Ove godine je ta neoporeziva granica 25.000 dinara, a kolika će biti 2025. videćemo tek kada se bude precizirala minimalna cena rada, izjavio je Atanacković.
Izvršni sekretar Sekretarijata Glavnog odbora sindikata Nezavisnost Miloš Miljković rekao je da je vlada na pregovorima o minimalnoj ceni rada za sledeću godinu ponudila povećanje od osam do 10 odsto, čime sindikati nisu zadovoljni.
„To je za nas neprihvatljivo“, izjavio je Miljković FoNetu.
Miljković je dodao da bi sa tim povećanjem minimalac iznosio oko 51.700 dinara za fond od 174 sata rada, što je niže od minimalne porošačke korpe, koja i onako ne zadovoljava egzistencijalne i socijalne potrebe radnika.
Sledeći sastanak zakazan je za četvrtak.
Predstavnici sindikata koji učestvuju u pregovorima tražili su da minimalna zarada u sledećoj godini bude iznad 60.000 dinara.
Zvaničan Predlog poslodavaca je bila povišica minimalca od oko osam odsto, što je za oko 10.000 dinara manje od onoga što bi zadovoljilo sindikate, ali i državu.
Ukoliko se ne postigne zajednički dogovor, vlada određuje minimalnu cenu rada za narednu godinu, a rok za to je 15. septembar.
***
BONUS VIDEO – Pregovori o minimalcu – dogovor sindikata i poslodavaca ili presuđuje država?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
