Sasvim je moguće da će Srbija, baš kao i 2009. godine, imati ispodprosečan privredni pad u 2020. godini. Ali, potpuno je neutemeljeno da sada slavimo prognozu MMF da ćemo imati najmanji pad u odnosu na druge zemlje. To bi bilo kada kada bismo unapred proslavljali pobedu na nekom evropskom ili svetskom prvenstvu. Jer, nekad favorit ne ostvari rezultat kakav se očekuje, kaže za Nova.rs Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, komentarišući najnovije projekcije MMF o privrednom padu u celom svetu, zbog posledica pandemije koronavirusa.
MMF u svojoj redovnoj godišnjoj analizi predviđa da će svetska ekonomija ove godine doživeti pad od tri odsto, zbog pandemije novog virusa, navodeći da će ovaj pad biti najgori još od Velike depresije iz tridesetih godina prošlog veka. Isti procenat pada BDP predviđa se i za Srbiju.
Profesor Milojko Arsić podseća da su projekcije Međunarodnog monetarnog fonda uslovne. One se, kako navodi, rade pod pod određenim pretpostavkama koje se odnose na trajanje epidemije, na to koliko će brzo da se suspenduju administrativna ograničenja za obavljanje određenih delatnosti, ograničenje kretanje ljudi, na antirecesione mere.
Šta predviđa MMF
MMF u svojoj analizi predviđa pad BDP Srbije za tri odsto u ovoj godini. Iduće godine, očekuje se privredni rast od 7,5 odsto. Za 2020. MMF za našu zemlju prognozira stopu nezaposlenosti od 13,4 odsto, dok bi ona dogodine, prema ovom dokumentu, trebala da bude tek nešto bolja – 13 odsto.
„Sve te pretpostavke mogu da budu tačne, a ne moraju. Uz to, pretpostavka je i da ništa drugo posebno neće da se dogodi, u smislu da će sezona poljoprivredna biti dobra, a ne mora da bude dobra. To su prognoze koje uključuju one informacije kojima trenutno raspolažemo, a stvari mogu sasvim drugačije da izgledaju za dva, tri meseca, kao što su i sasvim drugačije izgledale pre mesec ili dva dana“, navodi Arsić.
On dodaje da nema nikakvih garancija da se to što Srbija prema tim prognozama ima najmanji pad, zaista i ostvari.
„Mi možemo, a verovatno ćemo i imati ispodprosečan pad, iz nekoliko razloga. Imali smo solidan rast pre početka recesije i imamo veliko učešće delatnosti na koje neće mnogo uticati epidemija, a to su poljoprivreda i građevinarstvo. Međutim, na poljoprivredu mogu negativno da utiču prirodne okolnosti, pa je ona onda dosta rizična. Imali smo dve, relativno dobre poljoprivredne sezone, ali ništa ne garantuje da će i treća biti takva”, navodi Arsić.
Takođe, navodi sagovornik Nova.rs, postoji nešto što bi moglo da nas pogodi, pa bi pad mogao da bude veći . To je sektor usluga koji je u Srbiji razvijen.
“Mi ne pravimo mnogo trajnih potrošnih dobara, ali imamo razvijene usluge poput ugostiteljstva i turizma. Ako bi se produžile restriktivne mere, verovatno bismo imali veći pad. Činjenica je da poljoprivreda i građevinarstvo neće imati veći pad zbog epidemije. Ali, opet – sezona zavisi i od prirodnih uslova”, ponovo ističe Arsić.
Generalno, smatra, pretpostavke na osnovu kojih su rađene projekcije dosta su nesigurne, što se vidi i po tome kako su se brzo menjale – pre mesec dana su bile sasvim druge projekcije, sad su ove, a nije isključeno da će za mesec dana biti neke treće…
„Mi se od epidemije štitimo na relativno primitivan način – pošto nemamo ni lek, ni vakciju, jedini način da sprečimo širenje je da praktično zaustavimo veliki deo ekonomije. Koliko će to trajati – baš niko ne zna, tako da smatram da su ove procene uslovne, orijentacione, vrlo je moguće da će uskoro biti dodatno korigovane, na gore ili na dole u zavisnosti od toga kako se budu razvijali faktori koji utiču na privredu“, ističe Milojko Arsić.
Kako je bilo 2009.
“Inače, Srbija je i 2009. bila među zemljama koje su imale ispodprosečan pad BDP. Od svih evropskih država, samo je sedam, osam zemalja imalo manji pad od Srbije. Prosečan pad BDP je bio oko pet odsto, mi smo imali 2,7 odsto”, podseća Milojko Arsić.
Situacija će biti jasnija kada budemo raspolagali sa drugim informacijama – kakve su razmere epidemije, da li će doći do naglog okončanja epidemije tokom maja, ili će usporeno završavati tokom letnjih meseci, da li će biti drugog talasa na jesen… i ono što je posebno važno je – šta vlade preuzimaju za sprečavanje širenja zaraze.
„Jer najveći deo pada BDP nije posledica toga što je veliki broj ljudi bolestan ili preminuo, nego što su ograničene neke delatnosti, neke su jednostavno zabranjene ili su ograničena kretanja ljudi“, ističe Arsić.
Projekcija MMF rađena je na osnovu pretpostavke da se epidemija okonča u drugoj polovini godine, što verovatno podrazumeva da će špic biti u drugom kvatrtalu ili krajem njega, i da će onda postepeno da se smanjuje broj obolelih u drugoj polovini godine. Neke delatnosti će zbog toga biti posebno pogođene, poput turizma.
Milojko Arsić podseća da su sve projekcije koje rade ekonomisti izvedene iz određenih pretpostavki, ali da zavise i od strukture privrede. Pa su neke ekonomije izloženije efektima epidemije.
„To su recimo turističke zemlje, kao što je Hrvatska Crna Gora, na primer. Takođe, više su izložene one zemlje koje proizvode dosta trajnih potrošnih dobara, poput automobila, bele tehnike… Neke druge zemlje su manje izložene“, ukazuje Arsić.
Na konstataciju da MMF predviđa brži oporavak upravo Hrvatske u odnosu na Srbiju, Arsić navodi da je reč o strukturi privrede.
„Ne bi trebalo ponositi se ili slaviti te procene, jer nije sigurno uopšte da će to da se dogodi. O rezultatima treba govoriti tek kada se ostvare“, poručuje Arsić.