Aleksandar Šapić započeo je drugi mandat na funkciji gradonačelnika Beograda i trudi se, na ovaj ili onaj način, da bude zapisan u istoriji. Tako pokreće ili najavljuje projekte na čiju se realizaciju do sada niko nije usudio, a koji su već u startu naišli na veliko protivljenje Beograđana.
Pred nedavno održanu sednicu grada Beograda, na kojoj je, između ostalog, usvojen rebalans gradskog budžeta, aktuelni gradonačelnik Aleksandar Šapić predstavio je novinarima projekte za čije finansiranje treba obezbediti sredstva.
Prvi projekat o kojem je govorio Šapić jeste postavljanje komunalno-bezbednosnih stanica, odnosno uvođenje kamera u 220 osnovnih škola i 400 vrtića. Sve te kamere pratiće se iz jednog nadzornog centra, koji bi trebalo da se otvori za mesec dana, ako je verovati gradonačelniku.
Naime, planirano je da postoji posebna služba koja će pratiti kamere u školama i vrtićima, a sve će raditi uz pomoć, kako kaže Šapić, najmodernijeg softvera.
Prema njegovim rečima, taj softver reaguje na oružje ili neki drugi tvrdi predmet.
„To će da olakša policiji, a spremamo još jedan projekat te vrste koji će posebno biti revolucionaran“, rekao je Šapić.
Projekat koji je gradonačelnik ranije već najavio, a sada je samo podsetio na njega, jeste gradnja “novog srpskog mosta” – iako nije poznato, kako kaže, da li će se on i formalno tako zvati.
Završetak ovog mosta predviđen je za kraj 2026. ili početak 2027. godine. Pre toga, potrebno je srušiti Stari savski most.
Radovi na rušenju trebalo bi da počnu 1. novembra, a pripremni radovi počeli su još u julu.
Upravo je Šapić, nakon što je u drugom mandatu izabran za gradonačelnika Beograda, najavio uklanjanje Starog savskog mosta na jesen, ali i gradnju novog. On je most nazvao nemačkim i nacističkim, rekavši da ne odgovara potrebama Beograda, te mu dodelio ime „novi srpski most“.
Inače, most su, tokom Drugog svetskog rata hteli da sruše upravo nemački vojnici, ali ih je sprečio učitelj Miladin Zarić koji je u zoru 20. oktobra 1944. godine presekao žice detonatora.
Savski most je, pored mosta Ludendorf na Rajni, ostao jedini veliki most u Evropi koji Nemci u povlačenju nisu uspeli da sruše. Ipak, Ludendorf se, desetak dana nakon što ga je saveznička vojska zauzela srušio od oštećenja a kasnije su njegovi ostaci pretvoreni u muzej, što Stari savski most čini jedinim evropskim mostom koji nije srušen tokom nemačkog povlačenja.
Godinu dana nakon izgradnje novog mosta, trebalo bi da bude gotov i “mali metro”, odnosno tunel koji će voditi od Ekonomskog fakulteta do Bulevara despota Stefana.
Šapić je na konferenciji najavio i konkurs za projektovanje novog zoološkog vrta, koji bi trebalo da bude napravljen po ugledu na vrt u Valensiji u Španiji.
Ideja da se uopšte i pravi novi zoološki vrt bila je takođe Šapićeva. Konkretno, Šapić je još prošlog leta najavio da bi Beogradski zoološki vrt mogao da bude premešten sa Kalemegdana na Adu Safari. Kada će se to desiti, ipak nije poznato. Ideju o preseljenju lokacije pravdao zelenilom i travom, rekom i drvećem. Zoološki vrt otvoren je 1936. godine ispod tvrđave, na Kalemegdanu, nekoliko puta je proširivan, ali je posle devastacije u Drugom svetskom ratu sveden na oko sedam hektara. Kako je Nova.rs ranije pisala, dugogodišnja ideja da se Zoološki vrt preseli iz centra grada našla se u urbanističkom planu iz 2022. godine. Iz Urbanističkog zavoda Beograda tvrdili su da je aktuelna lokacija neuslovna za životinje, pa je ideja da se ovo zdanje prebaci na periferiju grada.
Šapić je nedavno izneo ideju, a sada i podsetio na ukidanje „kruga dvojke“.
Konkretno, govorio je uklanjanju kocki iz Karađorđeve ulice, gradnju četiri saobraćajne trake i pravljenje obilaznice oko centra grada, kako ju je nazvao – „male magistrale“. Kod Terazijske česme praviće se velika pešačka zona i povezivanje sa Kalemegdanom.
Tim potezom, ukinuo dobro poznati „krug dvojke“
Šapić se ponovo dotakao izmeštanje posmrtnih ostataka Josipa Broza Tita iz Kuće cveća. Konkretno, on je najavio formiranje Komisije za spomenike i nazivanje trgova i ulica.
„Sad ću pozvati javno, ne mogu da utičem na tu odluku niti Grad Beograd može, ali mislim da izmeštanje Josipa Broza iz Muzeja Jugoslavije izuzetno važno za sprski narod i izmeštanje posmrtnih ostataka četiri narodna heroja sa Kalemegdanske tvrđave“, kazao je Šapić, nazivajući je našom najvećem kulturnom baštinom koja najmanje ima veze sa komunistima.
Odluku o potencijalnom izmšetanju posmrtnih ostataka donosi Ministarstvo kulture.
Poslednji projekat koji je najavio Šapić, a koji je izazvao buru u javnosti jeste podizanje spomenika Dragoljubu Draži Mihailoviću. Kako je rekao, upravo zahvaljujući novoj komisiji pokrenuće zvaničnu inicijativu da se izgradi spomenik u parku Terazijska terasa ispod Terazijske česme.
Ova tema podelila je društvo – na one koje su za i one koji su protiv spomenika Draži Mihailoviuću. Ipak, treba imati u vidu da u Beogradu, u Bregalničkoj ulici već postoji spomen soba i spomenik Mihailoviću. Njegovom otkrivanju prisustvovali su, Vojislav Mihailović, Matija Bećković, Miša Vacić i Mlađan Đorđević.
BONUS VIDEO Novi budžet za Beograd: Opozicija kaže – korupcija veka, ali Šapić „buši, buši dok ne probije“
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare