0
Čeka se odluka Komisije za kontrolu državne pomoći o tome da li je tolerisanje nagomilanih dugova Telekoma prema Elektroprivredi Srbije vid državne pomoći ili ne. Pitanje koje Komisija, takođe, ispituje jeste i da li je Telekom dobio povlašćene uslove za reprograme određenih dugovanja, te da li je isto ponuđeno i drugim učesnicima na tržištu.
A Zakon o javnom informisanju i medijima, kojim je – podsetimo – legalizovan rad Telekomovih kanala, pominje da proizvođač medijskog sadržaja nikako ne bi smeo da bude korisnik državne pomoći. Državna pomoć se, u domaćem zakonodavstvu, zasniva na određenjima koje su usvojile institucije Evropske unije, piše N1.
U državnu pomoć spada svaka pomoć i podrška koju dodeli država u bilo kom obliku, a koja narušava ili preti narušavanju konkurencije na tržištu, stavljanjem određenih pravnih lica u povoljniji položaj. Ako Komisija utvrdi da se radi o državnoj pomoći, Telekom krši Zakon.
„Jasno u Zakonu se navodi da to ne može da bude – u smislu osnivača i izdavaoca dozvole – onaj koga je osnovala Republika Srbija ili lokalna samouprava, autonomna jedinica Republike Srbije, dok se sa druge strane pravi taj izuzetak za nekog ko se prosto bavi elektronskim komunikacijama (Zakon o elektronskim medijima) međutim i to ne važi ukoliko je to lice nosilac ili imalac određene državne pomoći. I sam direktor (Telekoma) navodi da je u pitanju određena vrsta reprograma i to automatski ima određeni uticaj na tržište u odnosu na ostale konkurente, koji bi mogli da se eventualno stave u nepovoljniji položaj u odnosu na Telekom Srbija, jer mu je omogućeno da u određenom vremenskom periodu ne izmiri dugovanja koja ima, dok bi neki drugi to činili. Ukoliko se utvrdi da to postoji, realno, možemo da govorimo o nekoj vrsti državne pomoći“, navodi Rade Đurić iz NUNS-a.
***
BONUS VIDEO – Astronomski dugovi Telekoma prema EPS-u, zašto se i kako to toleriše?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
