2
Srbija je jedna od zemalja sa najvišom cenom goriva u regionu kada je reč o maloprodajnim cenama, a rast poskupljenja se ne smiruje. Jedan od glavnih razloga ovako visokih cena, pored trenda poskupljenja na svetskom tržištu, jesu visoke akcize na gorivo. Od 2012. godine akcize na gorivo poskupele su za čak 67 posto, što se u velikoj meri odražava na cene, a najveći "danak" plaćaju građani.
Akciza predstavlja poseban oblik poreza kojim se najčešće oprezuju cigarete, alkoholna pića, kao i naftni derivati. To su uglavnom proizvodi koji nemaju alternativu na tržištu, imaju visoku tražnju i potrošnju, a poreski obveznici su proizvođači i uvoznici. Akciza na evrodizel iznosi 59,48 dinara po litru. U pitanju je fiksni iznos, pa se udeo u ukupnoj ceni menja u skladu sa promenom cena.
Generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije (UNKS) Tomislav Mićović objašnjava da se donošenjem zakona o akcizama 2012. godine učinjen je veliki zaokret u politici akciznog oporezivanja.
Ekonomista i stručnjak Dušan Nikezić smatra da u Srbiji imamo toliku veliku cenu goriva baš zbog visokih akciza.
„Poskupljenje akciza za 67 posto od 2012. godine upravo je razlog ovolike cene goriva. Gorivo je od tada skočilo za 24 dinara po litru kada je u pitanju evrodizel“, objašnjava ekonomista.
On ističe da, kada bi Vlada vratila akcizu na nivo iz 2012. godine, imali bismo znatno povoljnije cene gorivo na pumpama. To bi olakšalo situaciju i građanima, a i privreda bi imala koristi jer verovatno ne bi došlo do povećanja ostalih cena.
Kako navodi sagovornik, zemlje u okruženju počele su da ograničavaju cene gorive na pumpama. To je Mađarska uradila pre dve-tri nedlje, Hrvatska pre mesec dana, čime su ograničile cenu goriva na iznos koji je ispod cene u odnosu na naše. Takođe, Crna Gora je ove nedelje pojeftinila sve vrste goriva.
Na pitanje kako se taj problem može regulisati u Srbiji, Nikezić ističe da Vlada ima na raspolaganju najmanje dva mehanizma.
„Može ili da smanji cenu akcize ili da ograniči cene na pumpama, ili prosto i jedno i drugo. Takođe, Srbija već godinama ulaže velika sredstva u rezerve nafte i one su isto mogle da budu iskorišćene da se stabiluzuje cena goriva, ali ništa od toga nije urađeno u proteklih nekoliko meseci. To za posledicu ima jednu od najviših cena u regionu, a samim tim to stvara problem jer cena goriva direktno utiču na cene svih drugih proizvoda“, smatra Nikezić.
Naglašava da je ključ u kontroli i ograničenju cena, kako ne bismo imali dodatni rast inflacije kao posledicu rasta cene goriva.
Cena goriva zavisi od kretanja na svetskim berzama, ali, kako kaže sagovornik, „svaka država raspolaže mehanizmima kojima može da zaštiti svoje građane i privredu, a Vlada Srbije to nije koristila u prethodnom periodu, te smo mi značajno više izloženi nego druge zemlje u okruženje. Cene su izezetno visoke i Vlada je morala da preduzme neke mere da zaštiti interese građana“.
Tomislav Mićović iz UNKS-a pojašnjava da Srbija nema najskuplje cene goriva u Evropi i da je takvo poređenje moguće jedino kada je reč o maloprodajnim cenama, ali da, kada je reč o dizelu i TNG autogasu, držimo visoku prvu poziciju među susedima.
„Pouzdano se može doći do zaključka da je krajnji nivo cena određen visinom državnih dažbina. Kod nas fiskalne stavke u ceni benzina i dizela predstavljaju oko 53% prosečne maloprodajne cene i oko 43% cene TNG autogasa“, objašnjava on.
Kada je reč o mehanizmima koje državi stoje na raspolaganju kako bi stabilizovala cene goriva, Mićović ističe da ograničenje cena može biti kratkoročna mera.
„Naš Zakon o energetici omogućava vladi da u cilju sprečavanja poremećaja na tržištu nafte propiše način utvrđivanja najviših cena osnovnih derivata nafte bez fiskalnih dažbina. Umesto utvrđivanja maksimalnih cena naš model omogućava propisivanje načina njihovog utvrđivanja, što znači da će biti uzete u obzir i promene određenih inputa“, objašnjava Mićović.
„Prognoze o kretanjima na globalnom tržištu nafte se veoma razlikuju, ali su najzastupljenija ona koja predviđaju kretanje cene BRENT-a, referentne evropske nafte, od 75-85 dolara po barelu, što znači da ne bi trebalo da bude većih fluktuacija ni cena na benzinskim stanicama. Recimo, dizel je najpre za nekoliko meseci pojeftinio za 32 dinara po litru, a zatim poskupeo za 31 dinar“, zaključuje Mićović.
Srbija
Litar goriva BMB 95 iznosi oko 167 dinara, dok je cena evrodizela 175 dinara.
Hrvatska
Cena goriva u Hrvatskoj je u oktobru ove godine bila najviša u istoriji. Vlada Hrvatske produžila je meru ograničenja cena goriva za još mesec dana, ali se ta mera odnosi samo na evrosuper 95 i evrodizel. Cena evrodizela ovih dana iznosi oko 11,00 kuna, što iznosi oko 172 dinara, dok je cena eurosuper95 11,05 kuna, tj. oko 173 dinara.
Crna Gora
Litar benzina BMB jeftinije je od pre nekoliko dana i sada iznosi 1,47 evra, što je oko 173 dinara.
Bosna i Hercegovina
Prosečna cena goriva ovog meseca u BiH iznosila je oko 2.23 konvertabilne marke, što je oko 134 dinara.
Bonus video: Anketa: Poskupelo gorivo
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
