1
Iako jesen još nije ni počela, nad nama se nadvila hladna i nepredvidiva zima. Da nas upravo to čeka jasno je ako se ima u vidu da ćemo tada potrošiti tri milijarde evra za uvoz energenata. Budući da nemamo kvalitetnog uglja, da svakodnevno trošimo između dva i tri miliona evra na uvoz struje, te da od 1. novembra nećemo imati na raspolaganju rusku naftu, postavlja se logično pitanje sa čim čekamo novembar i decembar, meseci za koje se sve više priča da bi mogli proći sa restrikcijama.
Nedavno je resorna ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović obećala da će država da uradi sve što može kako bi obezbedila dovoljne količine električne energije, gasa, nafte i uglja.
Komentarišući koliko bismo mogli da se zadužimo zbog toga, Mihajlović je navela da će biti potrebno izdvojiti oko tri milijarde evra. Ukoliko uzmemo u obzir da cene na tržištu “divljaju” i da će vrhunac dostići tokom zime, struju ćemo tek papreno plaćati ukoliko se ne nabavi kvalitetatan ugalj bez kojeg nećemo moći da proizvodimo struju.
Samim tim, cena od tri milijarde evra nije fiksna, a s obzirom na to da su havarije u EPS-u postale svakodnevne, trošak će biti biti od onoga što je ministarka procenila.
Umesto predsednika koji nas na tabli sa markerom u ruci uverava da će energenata biti, ali da je stanje katastrofalno, “Nova” daje analizu onoga što do sada znamo o energentima, zalihama i ceni na tržištu.
Predsednik Vučić naglasio je da Srbija traži alternativu za snabdevanje gorivom gde god može jer “plaća cenu rata na evropskom tlu”, ali da to građani neće osetiti. Naša zemlja naftu nabavlja preko Jadranskog naftovoda (JANAF), a od prvog novembra na snagu stupaju odredbe šestog paketa sankcija EU prema Rusiju, zbog kojeg neće biti moguće da se isporuči ruska nafta do naših rafinerija.
Energetski stručnjak Željko Marković kaže za „Novu“ da zbog sankcija od 1. novembra ne možemo da računamo na rusku naftu, ali ne očekuje da će se to odraziti na potrošače.
“Naša zemlja ima zakupljene kapacitete, ali JANAF neće moći da nam transportuje rusku naftu od 1. novembra, zbog čega ćemo koristiti naftu drugih proizvođača. Da li će i koliko biti skuplji uvoz nafte u ovom trenutku ne znamo jer se cene svakodnevno menjaju. Ne verujem da će zamena proizvođača značajnije odraziti na poskupljenje i na potrošače širom zemlje”, podvukao je on.
Lider SNS naveo je da će se nafta nabavljati na slobodnim tržištima pre svega iz Iraka, a najavio je razgovore sa Venecuelom. Ruska nafta jeste korišćena u proizvodnji i potrošnji, ali Srbija je manjinski koristila naftu iz ove zemlje, usled čega je moguće da se u potpunosti preorijentišemo na naftu sa Bliskog Istoka ili Južne Amerike.
Direktor “Srbijagasa” Dušan Bajatović objasnio je da je puno skladište gasa u Banatskom Dvoru, da gasa imamo i u Mađarskoj. Predsednik Vučič izjavio je da Srbija takođe planira da kupuje gas od Azerbejdžana u 2023. godini, a sadašnje zalihe su na najvišem nivou do sada jer u skladištu koristeći domaće i iznajmljene kapacitete u Mađarskoj ima dovoljno gasa za 60 dana.
“Mi godišnje trošimo 3,2 milijarde kubnih metara gasa, toliko trošimo godišnje. Od te 3,2 milijarde, od Rusa nabavljamo 2 milijarde po ceni prosečnoj od 400 dolara po 1.000 kubnih metara gasa. Mi 63 odsto naših potreba platimo 800 miliona evra. Ove 1,2 milijarde nas čekaju 4,8 milijardi evra. Ceo srpski budžet je 13,5 milijardi evra. Zaliha imamo za 60 dana”, podvukao je Vučić.
Deo naših potreba nabavlja se iz dogovorene cene sa Rusijom, ali da preostali deo, koji čini oko 30 odsto potrošnje moramo da kupimo po tržišnim cenama. Državni vrh nas uverava da količina imamo dovoljno, da će gasa biti do kraja grejne sezone, ali ukoliko ga ne bude Srbija će ga kupovati na tržištu gde je cena 2.500 dolara za 1.000 kubnih metara gasa. Budući da rat u Ukrajini i dalje traje i da su tenzije velike, realno očekivanje je da cena bude više od 2.500 dolara.
Zbog nestručnosti u EPS-u, bahatosti direktora i pogrešne otkrivke uglja širom reona RB “Kolubara” gde se iskopava ugalj država je prinuđena da kupuje lignit iz okolnih zemalja. Prema najavama zvaničnika u EPS-u, već je dogovoren uvoz 300.000 tona uglja iz Pljevalja i 100.000 tona iz Banovića. Niskokalorični ugalj iz Srbije trebalo bi da bude zamenjen kvalitetnijim, čime bi se direktno smanjio uvoz struje. Nedavno, predsednik Aleksandar Vučić najavio je će Srbija uvoziti ugalj ne samo iz regiona već iz daleke Indonezije i Kine, što bi trebalo da bude spas u zimskim mesecima.
“Problem je sa ugljem je što ga imamo dovoljno, ali on nažalost nije spreman za eksploataciju. Najveće troškove platićemo za transport tog uglja. Ukoliko nam bude jeftinije da ga kupimo nego da direktno uvozimo struju, logično je da će to biti isplativije rešenje. U okolnim zemljama cena po toni uglja je 75 po toni, a vama za jedan megavat sat treba recimo tona i po uglja. To su ulazni ulazni troškovi 250 evra, a trenutno na berzi ga kupujete za 600-700 evra. Dakle, povoljnije je da kupite ugalj, ali nije lako obezbediti transport iz Indonezije”, podvukao je energetski stručnjak Marković.
Bonus video: Skuplja struja, koliko je potonuo EPS
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
