Angela (35) Šomođi iz Đurđina kod Subotice čitav život je maštala da bude mlada mama. Iako je već u dvadesetim imala ozbiljnu vezu, sadašnjeg supruga Zdenka, život je za njih dvoje imao neke druge planove – baš kada su planirali porodicu, on je oboleo od karcinoma. Znajući da hemoterapije mogu da utiču na njegovu plodnost, Angela se setila da bi njen dečko mogao da zamrzne polne ćelije, što je on i uradio. Ispostavilo se da je to bila dobra odluka jer posle njegovog dvogodišnjeg oporavka, kada su počeli da rade na potomstvu, ona nikako nije mogla da zatrudni. Tada su otišli na vantelesnu oplodnju i život ih je nagradio iz prvog puta – Angela je zatrudnela, a posle devet meseci rodila se Lena.
Angela, koja radi kao ginekološko-akušerska sestra, kaže za Nova.rs da joj i sada, posle skoro tri godine, krenu suze kada se seti kroz šta su sve prošli ona i njen suprug.
„Treba imati vere u bolje sutra. Posle šest velikih godina borbe, uspeli smo da se izborimo i za Zdenkov život i za potomstvo. Ćvrsto smo verovali u to i mislim da je upravo to ključ svega – vera“, priča naša sagovornica.
Objašnjava da su sasvim slučajno otkrili da je Zdenko bolestan.
„Od jedne operacije kile ispao je karcinom. Odmah je počeo sa terapijama. S obzirom da radim na ginekologiji, razmišljala sam o mogućnosti da Zdenko nakon zračenja ne bude mogao da ima decu. Onda sam čula da postoji šansa da zamrzne spermatozoide. Istraživala sam, guglala i došla do klinike ‘Genesis’. Ispričala sam mu o tome i on se složio da je to najbolje rešenje za njega samog, kada bude planirao porodicu“.
Zdenko je ostavio uzorak na klinici, a potom su počele iscrpljujuće hemoterapije.
„Primio je šest ciklusa hemoterapije koje baš nisu odradile posao, pa mu je rađena transplatacija matičnim ćelijama u Kamenici. Trebalo mu je dosta vremena da se oporavi. Meni je njegova bolest pala teže nego njemu. I sad mi je teško kad se setim šta smo sve prošli. On je nekako to bolje podneo. Dve godine se lečio i Bogu hvala, ozdravio je, tako da smo se venčali 2018. godine“.
Videvši da se trudnoća ne dešava već šest meseci, Angela je predložila da Zdenko uradi spermogram. Nažalost, obistinilo se ono čega su se najviše plašili.
„Hemoterapije su uništile ćelije raka, ali i spermatozoide. Doktori u Kamenici su bili divni, zaista, ali nijednom mu nisu rekli za mogućnost zaleđavanja spermatozoida, to je slučajnost što smo uradili, što radim na ginekologiji, pa sam bila koliko-toliko upućena u to. Ali doktori bi trebalo da to predlože govore svakom muškarcu, posebno mlađem koji se našao u sličnoj situaciji. Ljudi ne znaju o tome, nisu upućeni ili možda ne razmišljaju, samo je bitno da izvučeš živu glavu i time se rukovode. Konsultovala sam se sa urologom u bolnici, rekao mi je da nema razloga da čekamo, nego da odmah odemo na vantelesnu oplodnju“.
Angela priznaje da ih je Bog nagradio za svu muku kroz koju su prošli prethodnih godina zbog opake bolesti pošto je vantelesna oplodnja uspela iz prvog puta.
„Zaista smo imali sreće. Radili smo VTO preko Fonda, imamo još dva zamrznuta embriona, pa ako Bog dan, planiramo ove godine da Leni podarimo brata ili sestru. Trebalo bi da počnemo da prikupljamo dokumentaciju za komisiju“.
Trudnoća je protekla u najboljem redu, porođaj takođe, iako se Lena „namerno“ okrenula, pa je morao carski rez. Ona je, priča Angela, ista tata, mada ima nešto i na doktorku Crnogorac.
„Često u šali kažem da je morala d apovuče nešto na doktorku jer je nemirna, zvrk, potpuns uprotnost od nas, a doktorka je tako hiperaktivna, radi puno, predana je svom poslu… Baš jedna predivna žena. Život pre Lene ne može da se poredi sa njenim postojanjem, potpuno drugačiji smisao. Zato sam želela da podleim našu priču sa svima koji su u sličnoj situaciji. Vodila sam se time da će da vantelesna oplodnja sigurno da uspe, nijendog trenutka nisam mislila da neće. Prosto, moraš verovati u sebe. Puno njih čeka, znam mnoge njih koji i dalje čekaju i nakon deset godina, ne idu ni kod ginekologa, ni kod urologa, a trebalo bi. Ovde nema mesta za stid, ovo je borba koja traje. Parovi imaju i predrasude o vantelesnoj, a ne znam zašto je to tako. Potrebna je edukacija, zaista. Nažalost, ima jako puno mladih sa lošim spermogramom, a lekari ne znaju zašto je to tako. Jako puno ima steriliteta, zato bi možda i zdravi mladi ljudi trebalo da razmišljaju o tome i da zamrznu uzorak“, poručuje naša sagovornica.
Uskoro će o trošku RFZO biti omogućeno i zamrzavanje polnih ćelija i embriona za obolele o malignih bolesti. Pravo na zamrzavanje pre početka lečenja imaće žene do 40 godina, odnosno muškarci do 50 godina, ukoliko nemaju dete ili dete u postojećoj zajednici.
Dr Zorica Crnogorac, naš vodeći stručnjak u lečenju neplodnosti kaže za Nova.rs da se mnogi brinu da li će nakon ozdravljenja biti u mogućnosti začeća.
„Zamrzavanje polnih ćelija, jedina im je nada da će sem nakon onkoloških terapija ostvariti kao roditelji. U našoj bolnici imamo dosta slučajeva koji su nakon ove teške boleti uspeli da se ostvare ulozi roditelja. Koliko je ovo efikasan način govore nam i rezultati istraživanja, da je 60 odsto žena koje su zamrzle jajne ćelije, uspele da se ostvare kao majke. Jako je važno da mladi ljudi počnu na vreme da razmišljaju o zamrzvanju svog biološkog materijala, te da o tome više govorimo u narednom periodu i edukujemo ih uz pomoć i vas medija“.
Do sada je preventivno zamrzavanje polnih ćelija bilo samo u vidu samofinansiranja, osim u Vojvodini gde je zamrzavanje jajnih ćelija omogućeno preko Programa očuvanja plodnosti.
Takođe, parovi koji ulaze u proces vantelesne oplodnje mogu da zamrznu svoj biološki materijal na teret RFZO i sa rokom čuvanja do pet godina.
„Od velikog je značaja i mogućnost zamrzavanja polnih ćelija kod žena i muškaraca obolelih od malignih bolesti, jer će jedan broj pacijenata nakon uspešnog lečenja biti u mogućnosti da na ovaj način ostvari potomstvo“ ističe doktorka.
BONUS VIDEO: Iz Španije stigle prve jajne ćelije uvezene o trošku države. Interesovanje veliko