U većini gradova danas topli radijatori: A kakvi će biti računi?

Toplo ali ujutro hladno, to su otprilike vremenske prilike u kojima počinje ovogodišnja grejna sezona, što se tiče toplana i gradskih seistema za daljinsko grejanje. Kod onih sa indivudualnim kotlovima i pećima, počela je odavno. I ove godine je svaka vrsta grejanja malo il više skuplja nego prošle, ali kao i uvek, ljudima je bitnije da uredno ima grejanja, a za cenu će se već snaći, kako god znaju. Presek toplotne situacije donosi Ana Zulbehari, reporterka Dnevnika na TV Nova.

Nema gustog belog dima iznad beogradskih toplana, ali je sezona grejanja počela. Iako je napolju skoro prolećno vreme, Beograđani su je zadovoljno dočekali .

Ali nisu svima u Srbiji topli radijatori. Vrbas, Senta i Jagodina ostaju bez grejanja, dok se ne reši problem neizmirenih dugova toplana. U Bajinoj bašti, Malom Zvorniku i Šapcu sezona je doložena zbog visokih temepratura. Ali u udruženju toplane Srbije kažu – ima dovoljno energenata, završeni su remonti i sve je spremno.

„U najvećem broju toplana su proizvodna postrojenja pokrenuta, ali je problem što su podstanice regulisne na nekih 14, 15 stepeni, pa se neće do kraja posetiti isporuka u stanovima“, rekao je Dejan Stojanović iz Poslovnog udruženja „Toplane Srbije“.

Sa radijatorima greju se i računi. Za stanovnike glavnog grada daljinsko grejanje poskupelo je 9 odsto, t.j. 11 dinara po kvadratu. Dakle, plaćaće 700 dinara više nego prošle godine za stan od 60 kvadrata.

Biće skuplji od novembra bar za 9 odsto i Nišlijama koje koriste daljinsko grejanje, a isto povećanje imali su i februraru ove godine.

U Čačku je povećan fiksni deo u ceni grejanja, koji obuhvata troškove poslovanja, a smanjila varijabilni deo, koji zavisi od energenata i čije je učešće u ceni 70 odsto. U toplani kažu – neće bitivelike razlike u računima u odnosu na prošlu sezonu.

„Za stan negde oko 50 kvadrata cena iznosi oko 10 do 11 hiljada u grejnoj sezoni, cena fiksnog dela je negded o 2000 dinara u zavisnosti od veličine stana. Znači kako je smanjenje varijabilnog dela, korisnici koji budu više trošili oni će imati i niže račune u odnosu na one koji ne budu uopšte imali potrošnju“, kaže Tanja Todorović, finansijska direktorka JKP „Čačak“.

Ali Čačani nisu optimistični.

Veći računi za 20 odsto od novembra čekaju Kruševljanje, za 15 i po Kragujevčane. Grejanje u Majdanpeku poskupelo je sa 105 na 125 dinara, sa PDVom. Toplana u Boru cenu grejanja povećala je u aprilu za 30 odsto, jer kažu nije korigovana od 2019. Izuzetak je Sremska Mitrovica u kojoj je grejanje pojeftinilo za 10 odsto.

„Dinamika promena cena je razičita od grada do grada, ima 60 toplana, mi sad ponovo ažuriramo taj upitnik da vidimo šta se dešavalo, lokalne smaouprave ne dogovaraju u propisanim rokovima na podnete zahteve toplana. Podsetiću toplane do 1. septembra podnose zahteve za korekciju cena za naredni grejni period. lok samouprave su dužne da odgovore u rokzu od 15 dana, često se dešava da one ne pošaklju odgovor nikakav. Nadležni organi lokalnih samouprerava odobravaju cene shodno opravdanim troškovima koji u procesu proizvpodnje i distribucije toplotnog sistema nastanu“, kaže Stojanović.

„U najavi imamo da cena gasa neće oscilirati kao u prethodne 2,3 godine. ukoliko dođe do oscilacija mi moramo regaovati. ako bude cena energenata veća za 3 odsto mi možemo da mi možemo da korigujemo cenu ko se smanji za 5 odsto i moramo našu cenu korigovati u grejnoj sezoni“, kaže Todorović.

Ni oni koji ne zavise od tih korekcija i greju se u sopstevnoj režiji, neće proći jeftino. Prema podacima Agencije za energetiku, topao stan ove zime prosečno domaćinstvo koštaće i do 200.000 dinara. To se odnosi na one koji koriste grejna tela i kotlove za etažno grejanje. Drva su najpovoljnija opcija, jer im je cena pala od 5 do 7 odsto u odnosu na prošlu sezonu.

„Ljudi koji su priključeni na sistem daljisnkog grejanja većinom nemaju izbora, koriste ono što im je dato, osim da se dogovore sa ostalim članovima stambene jedinice i da ugrede neku toplotnu pumpu što je najefikasniji način da smanje troškove grejanja“, rekao je Miodrag Kapor, stručnjak za energetiku

Grejna sezona trajaće do 15. aprila. Do tada nas, prema drugoročnoj prognozi, hladnija zima, sa više snega nego prethodnih godina.

Ogreva, kažu, ima dovoljno, ali veća potrošnja podrazumevaće i skuplje grejanje.

Prilog pogledajte na početku ove vesti.