0
Na šljaci Teniskog kluba Đukić na Bežanijskoj kosi, arhitekta i umetnik Andrej Josifovski, poznatiji kao Pijanista napravio je najveći portret na svetu Novaka Đokovića! Crtež je dugačak čak 24 metra, širok je 11 metara, prostire se na površini od 264 kvadratnih metara, a kuriozitet je činjenica da je reč o prvom umetničkom poduhvatu ovog tipa na crvenoj zemlji na jednom teniskom terenu ikada.
Povod crteža pod nazivom „ŠLJAKAnje terena“ i celokupnog projekta „Prvo očistimo sebe, pa pogledajmo druge”, nastao je iz želje da se pruži podrška najboljem teniseru sveta i da se pokaže da u Srbiji postoje ljudi koji vrednuju sve što Novak Đoković radi i čini za naš narod, i ne zaboravljaju njegova dela uprkos izazovima sa kojima se naš teniser susreće.
PROČITAJTE JOŠ
„Novak je čovek koji ima izuzetan sjaj. On pohodi naše snove i svima nam je motivacija. Teško je naći tako velike reči koje bi ga opisale. Citiraću ovom prilikom mog prijatelja Srđana Timarova, koji je rekao ‘Svi vi koji nemate dara da sagledate njegovu svetlost, ostaćete tamo, u mraku njegove senke’. E, to je Đoković“, kaže Josifovski
Za crtež na šljaci bilo mu je potrebno šest sati neprestanog, ali zabavnog, rada. Od ponoći, kada je izašao na teren broj dva u TK Đukić, sve do šest ujutro, Pijanista je „šljakao“, pazeći na svaki detalj brižljivo osmišljenog dizajna.
„Kao dete sam trenirao tenis, bila je to 1997, što je, gledajući na ogromnu popularnost fudbala i košarke među mojim vršnjacima, drugima bilo nekako čudno. Posle svakog treninga bilo je obavezno čišćenje terena i ravnanje podloge. Tada sam naučio da je to čišćenje vrlo bitno da bi se tu na terenu, pokazala veština i sportsko viteštvo. Za mene su sportski tereni zauvek ostali neka vrsta svetilišta, gde vlada sportski duh i gde se za pobedu bori časno. Nažalost, ne doživljavaju svi sport i šampione na isti način. Postoje oni koji ne poštuju dovoljno rezultate i smatraju sebe dostojnim da komentarišu i omalovažavaju najbolje među nama, posebno oni koji su rođeni na zapadu. Na njihovu nesreću, a našu sreću, desilo se da mala balkanska Srbija iznedri jednog velikog šampiona u tenisu, najboljeg na svetu, Novaka Đokovića, kakvog bi inače ‘trebalo’ da imaju samo zemlje koje misle da su dobile pravo da upravljaju svetom, jer se u njima uvek rađaju najpametniji i najjači ljudi. Tako barem oni misle. I u svojim naporima da objasne kako su oni uvek i u svemu u pravu, a ne Novak, stvari su prevršile meru.“
Dodao je da je Izašao sam na teren od šljake, s četkom u ruci da malo šljaka.
„Kao što rekoh, sportski tereni su magična mesta, kao i čarobna ogledala, a kada se izglancaju govore istinu i samo istinu. Još je bio mrak, što mogu da potvrde i satelitski snimci, kad je na terenu sinuo Novak. Uskoro je izašlo i sunce da mu se pokloni. Istina je dakle da planetom vlada Đoković, jedini i prvi, a zvezde su to još odavno znale. Eto koliko četke mogu da budu važne i kakav je značaj pročišćenja, ne samo za sport. Čovek koji daje svoje srce i onima koji mu zvižde. Malo je reći pobednik, ambasador, humanista, dobrotvor i čovek za ponos nacije. Iskreno, žao mi je tih mučenika što se kamenjem na njega bacaju. Samo psi znaju, kako je to teško lajati na zvezde.“
Celokupna izrada crteža odvijala se brzo, iako je vremenski bilo ograničeno na period tokom noći, zbog svetlosti reflektora pored terena i činjenice da se po takvom osvetljenju bolje uočavaju nijanse i detalji koji čine portret na šljaci.
„Možda je i najteži deo bio iscrtavanje celokupnog prostora po unapred zamišljenoj šemi. Za to mi je trebalo preko sat vremena. Posle sam uradio konture, a zatim se okrenuo detaljima. Najzahtevnije je bilo crtanje očiju, nosa, usta, senčenje lica i na kraju ponosite majice. Za Novakovu kosu je moralo da se upotrebe dodatni džakovi šljake, kako bi se što vernije iznijansirala da bude tamnija i uočljivija. Sve je rađeno uz pomoć četki. Iako mi je bilo prvi put da ovako nešto radim, verovao sam da ću uspeti, jer Novak je velika inspiracija i velika je čast biti u prilici da se nešto učini za njega, tako da mi nije bilo teško da dam sve najbolje od sebe i završim svoje delo. Zahvalio bih se domaćinima iz teniskog kluba Đukić, koji su mi dali na raspolaganje sve što mi je bilo potrebno, a posebno se zahvaljujem mojim prijateljima koji su bili uz mene celu noć i svesrdno mi pomagali.“, dodao je Andrej.
Kao sledeći korak ovakvog jednog projekta Josifovski ističe da mu je želja da to bude jedna konceptualna izložba portreta na terenima Rolan Garosa u Parizu, ili nekog sličnog velikog međunarodnog turnira na šljaci, kako bi se i tamo prenele poruke o važnosti međusobnog poštovanja i uvažavanja.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
