25
U jeku borbi u okolini Kijeva i napada na Harkov, predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski zatražio je hitan prijem njegove zemlje u EU po novoj posebnoj proceduri. Osam zemalja članica bloka, uključujući Sloveniju i Bugarsku, složile su se sa ovim zahtevom i predložile Briselu da ga razmotri. Da li Ukrajina ima realne šanse da postane nova članica Unije? Ili je Zelenski ovim zahtevom pokušao nešto drugo da dobije za Kijev?
PROČITAJTE JOŠ:
„Kandidatura Ukrajine za članstvo u EU nije realna opcija u ovom trenutku i ovo je više simboličan gest ukrajinskih vlasti. Sticanje članstva je dug proces koji zahteva značajne reforme koje nije realno očekivati u ratnom stanju. To ne znači da pregovore o članstvu ne treba otpočeti, ali to je u drugom planu. Prioritet svakako mora biti pružanje diplomatske, ekonomske i humantarne pomoći da se ublaže posledice rata“, kaže za „Novu“ Bojan Elek, zamenik direktora Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP).
Da ulazak Ukrajine u EU nije realan scenario smatra i Milan Krstić, docent na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu. Prema njegovim rečima, to bi bio ogroman izuzetak, ako se ipak dogodi.
„Postoji nekoliko razloga zbog kojih je ulazak Ukrajine u EU nemoguć. Prvi je što bi uklapanje, odnosno pristupanje tolikog tržišta EU zahtevalo jedan dugačak period prilagođavanja, usvajanja novih propisa, adaptacije, jer bi u suprotnom izazvalo i turubulencije na samom evropskom tržištu. To sada nije moguće u kratkom roku izvršiti“, kaže on.
Kao drugi aspekt, Krstić ističe onaj bezbednosni, koji se zasniva na činjenici da EU ima klauzulu o zajedničkoj odbrani prema sporazumu iz Lisabona.
„Ta klauzla je opšte definisana i kaže da su sve države članice dužne da pomažu državu koja je napadnuta. Sama činjenica da bi Ukrajina pristupila EU u trenutku dok je rat još uvek na njenom području ili dok postoji neki zamrznuti konflikt koji može da se pretvori u rat, dovela bi na ivicu oružanog sukoba Ruske Federacije i EU, što mislim da ni EU ne želi. To bi, naravno, u perspektivi značilo da može da se prelije na sukob NATO-a i Rusije i svetski rat. Ne tvrdim da bi ulazak Ukrajine u EU moglo direktno da prouzrokuje to, ali imajući u vidu klauzulu o zajedničkoj odbrani povećalo bi mogućnost da do toga dođe“, kaže sagovornik „Nove“.
Kao treću stvar zbog koje se daje to obećanje, Krstić navodi da zapravo Evropska unija želi da pošalje podršku Ukrajini, da kaže da je njena borba pravedna, da je ona na strani evropskih vrednosti i da se samo iz tih političkih razloga o tome razgovara.
„Ukrajina sa druge strane želi da tom brzom aplikacijom postigne i politčke, bezednosne i ekonomske dobiti, ali Evropskoj uniji je na pameti samo ovaj političko-simbolički element u ovom trenutku“, ističe Krstić.
Na pitanje šta ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski želi da postigne zahtevom za članstvo, Elek navodi da je u pitanju „simbolički gest kojim pokazuje jasnu opredeljenost Evropi, sa jedne strane, a sa druge nada da će to iskazivanje evropejstva ojačati podršku Ukrajini na Zapadu“. Dodaje da iako je i predsednica Evropske komisije Urusla fon der Lajen podržala ovaj potez, zemlje članice EU su protiv.
Krstić veruje da Zelenski hoće da izvrši pritisak na zapadna javna mnjenja – da utiče na zapadne vlade, na javna menjenja i medije, da moraju da pokažu da neće odbiti Ukrajinu i da žele Ukrajinu u EU.
„Zelenski želi da se više ukaže na to da Ukrajina vapi da postane deo bloka, da je ona napadnuta i da je nemoralno da Evropska unija stoji po strani, iako je i verovatno i sam svestan da će teško doći do članstva, makar bi tim podizanjem uloga mogao da dođe do veće vojne pomoći i ekonomske pomoći u ovom trenutku. Njemu je trenutno najviše potrebna odbrambena pomoć i ekonomska pomoć“, zaključuje Krstić.
Elek smatra da pored vojne pomoći koju EU već šalje Ukrajini, uključujući tu i zemlje članice do skora veoma skeptične po ovom pitanju, da treba pomoći civilima koji beže iz sukobom zahvaćenih područja.
„Ne treba očekivati direktno vojno angažovanje svakako. Situacija u Ukrajini bi trebalo da bude i poruka za EU i njen angažman na Balkanu, da proces proširenja konačno shvati ozbiljno kao ključni faktor za izgradnju trajnog mira u ovom delu sveta“, zaključuje Elek za Novu.
Krstić je sličnog mišljenja i navodi da Ukrajina od Zapada može da očekuje vojnu, ekonomsku i humanitarnu pomoć.
„Prevashodno vojna pomoć je u ovom trenutku za Ukrajinu najvažnija, a vidimo da i brojne evropske države počinju da daju vojnu pomoć Ukrajini. U prethodnom periodu je Ukrajina primila velike iznose vojne pomoći od 2014. do danas od zapadnih država. Tu je naravno i ekonomski momenat koji je neophodan da se održi Ukrajina, kao i humanitarni element – prihvat izbeglica, pomoć na terenu izbelicama…. Više od toga, Ukrajina može da računa na neku vrstu obaveštajne pomoći Zapada, ali na neku direktnu pomoć u smislu upotrebu oružanih sila NATO-a protiv Rusije ne može da računa jer je NATO jasno rekao gde su crvene linije“, zaljučuje Krstić za Novu.
BONUS VIDEO: Snimak raketnog napada na Harkov
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
