0
Moralni pritisak na Nemačku da prestane da uvozi ruske energente raste. Kakav bi bio financijski učinak i koliko bi to stvarno uticalo na mogućnost Rusije da finansira rat u Ukrajini?
Sve je žešća rasprava o momentalnoj obustavi uvoza nafte i plina iz Rusije. Time bi se, kako kažu oni koji zagovaraju te mere, zaustavilo finansiranje Putinovog rata u Ukrajini, prenosi DW.
Pročitajte još:
Nemački ministar privrede Robert Habeck je izjavio da se pri donošenju odluke o tome radi o „sukobu između srca i glave, između emocija i procene“.
S jedne je strane pitanje može li Nemačka da održi snabdevanje energijom bez ruskog plina i nafte. A s druge je strane tu i pitanje kakav bi bio stvarni učinak takve zabrane uvoza na Kremlj.
„Nabava najskupljih stvari u ovom ratu – tenkova, raketa ili aviona – obavljena je proteklih godina i decenija, i već je sve plaćeno“, objašnjava Janis Kluge, stručnjak za Rusiju iz berlinske Fondacije za nauku i politiku (SEP) u intervjuu za nemački javni servis ARD.
Jedini tekući troškovi su troškovi plaćanja potrošnog materijala kao što su nafta ili dizel.
„To Rusiji trenutno uopšte nije problem da plati“, kaže Kluge.
On procenjuje da su dodatna plaćanja iznad normalnog vojnog proračuna, kao što su dodaci za vojnike ili prevoz, relativno mali iznos od oko 10 do 20 miliona evra dnevno. Velika ulaganja su obavljena u prošlosti, napominje Kluge – uz pomoć Zapada.
„Već smo ranije dali svoj finansijski doprinos ratu. Svojim uvozom energije tokom proteklih godina i decenija i omogućili smo Rusiji da se naoruža“, rekao je ekonomist.
Samo od nafte i naftnih derivata Rusija je prošle godine ostvarila prihod od oko 180 milijardi dolara. Tome valja dodati oko 64 milijarde dolara od prirodnog gasa. Samo je Nemačka u januaru iz Rusije uvezla naftu i prirodni gas u vrednosti od 2,6 milijardi evra, kako je ove nedelje objavila nemačka Savezna kancelarija za statistiku.
Prema podacima istraživačke organizacije Centar za istraživanje energije i čistog vazduha (CREA), zemlje članice EU-a od početka rata plaćaju 430 miliona evra dnevno za plin i 230 miliona evra za naftu i naftne derivate.
Ukupno je tokom invazije iz EU-a u Rusiju poteklo više od 15 milijardi evra za fosilna goriva. Prema rečima stručnjaka SWP Klugea, zemlja sada zarađuje gotovo milijardu evra dnevno.
„Mi ne finansiramo rusku vojsku, ali finansiramo ruski državni proračun zajedno s drugim uvoznicima“, rekao je stručnjak. Dodao je da je između 20 i 25 odsto ruskog bužeta namenjeno vojsci.
Već prilikom vađenja nafte i plina, ruske kompanije poput Gazproma i Rosnjefta moraju da državi plaćaju porez na proizvodnju. Ako se energenti izvoze, plaća se i izvozna carina. „Ove dve komponente plaćaju izvoznici ruskoj državi u rubljima i vezane su za cenu na svetskom tržištu. Što su nafta i plin skuplji, to je veći udeo koji završava u državnom proračunu“, objašnjava Kluge.
Uz to, državne korporacije dele dividende i plaćaju porez na dobit.
“Sve to zajedno čini više od 50 odsto ruske državne blagajne”, kaže Kluge.
Uprkos zapadnim sankcijama, Rusija ima pristup ovim deviznim prihodima i može uz pomoć njih stabilizuje svoju valutu.
Razlog: dve važne banke, Gazprombank i Sberbank, nisu pogođene isključenjem iz SWIFT-a. „Preko tih se banaka trenutno obavlja plaćanje plina i nafte. Tim novcem se naravno onda može finansirati uvoz industrijske robe iz celog sveta“, kaže Kluge.
Ipak, čak i bez pristupa tom novcu Kremlj bi mogao da nastavi rat, smatraju stručnjaci.
„Ruska industrija oružja uglavnom je samodostatna – kako u pogledu sirovina tako i u pogledu fabrika ili inženjera“, kaže Markus Keup, predavač vojne ekonomije na Vojnoj akademiji (MILAK).
Ona bi funkcionisala i bez prihoda od energije. A nafta, dizel i kerozin koji su potrebni ruskoj vojsci potiču u potpunosti iz domaće proizvodnje. Rusija proizvodi oko tri miliona barela nafte dnevno za sopstvene potrebe. Prema Keupu, isporuke Rosnefta stoga ne zavise od izvoznih transakcija ili deviznih prihoda.
„Kada se radi samo o logističkoj mogućnosti vođenja rata u Ukrajini, Rusija bi ga mogla voditi u nedogled.“
Stoga, čisto financijski gledano, obustava uvoza nafte i plina ne bi imala uticaj na rat.
„U svakom slučaju narednih nekoliko meseci Rusija ne zavisi o tim prihodima“, naglašava Kluge.
Ali ako to postane višegodišnji rat ili ako se proširi, novac bi mogao da postane relevantan.
„Čak i ako mi sada ne finansiramo rat u sledećih nekoliko meseci, nastavkom uvoza energenata ćemo finansirati nabavku oružja u narednim godinama.“
Prekid uvoza gasa i nafte bi ipak na kraće staze štetio Putinu „jer sankcije imaju različite mehanizme delovanja”, objašnjava Kluge.
Osim finansijske funkcije, stvara se nešto o čemu se s Rusijom može pregovarati.
„Embargom povećavamo pritisak na ruski budžet na vrlo nespecifičan način i otežavamo život Putinu.“
U tom bi slučaju država morala da izvrši preraspodelu sredstava iz proračuna, verovatno bi došlo do skraćenja socijalnih davanja i subvencija firmama. Konačno, to stvara pritisak unutar zemlje i postaje podsticaj za promenu ponašanja.
„U kombinaciji s ruskim gubicima u Ukrajini i međunarodnom izolacijom, ovako nešto može imati težinu“, naglašava ekonomista Kluge.
„Kada bi izostao dotok novca iz izvoza nafte i gasa, Rusija bi imala ozbiljne probleme s proračunom“, slaže se Keup.
Ali dok god su cene nafte i gasa visoke kao sada, Kremlj to može kratkoročno da izdrži. Ako želi da izazove pravi pritisak na Putina unutar Rusije, mnoge bi zemlje morale istovremeno da organizuju bojkot, tako da obim ruskog izvoza naglo padne, ili umesto toga da padnu cene, smatra Keup.
Veći uticaj na tok rata, smatra nemački stručnjak, imaće bankarski i finansijski sistem – s jedne strane inflacija, a s druge strane brzi kolaps tržišta novca. To bi moglo da utiče na civilno društvo i obezvredi štednju.
Upitno je, međutim, da bi li takvo nezadovoljstvo bilo dovoljno da se išta politički promeni.
Ali ekonomski mehanizmi deluju, objašnjava vojni ekonomista.
„Veliki problem je blokiranje deviznih rezervi centralne banke“, kaže Keup. Ruska centralna banka nema više velike mogućnosti da interveniše u monetarnoj politici, a istovremeno ima dva problema koja se ne mogu da se reše istovremeno: recesiju i inflaciju od preko deset odsto.
„Što se više bori s recesijom, to je inflacija gora – i obrnuto.”
Istovremeno zbog visokih kamata, preko 20 odsto, mnoge privatne kompanije i domaćinstava uskoro bi mogli da imaju probleme s otplatom kredita. To bi moglo da dovede do gubitka poverenja među bankama, nelikvidnosti, i na kraju bi morala uskočiti država da ih spasi, kaže Keup.
Ruska privreda bi tada mogla da se smanji za 10 do 20 odsto u roku od godinu dana, a to bi predstavljalo ozbiljan problem za državni budžet. Upitno je međutim, da li bi zbog toga Rusija zaista ostala i bez novca za rat.
Sva dešavanja iz Ukrajine pratite na našem blogu uživo.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
