0
Dešavanja u Belorusiji su jedna od glavnih tema svetskih medija, još od predsedničkih izbora 9. avgusta 2020. godine. Nakon izbornog dana krenuli su protesti širom zemlje protiv Aleksandra Lukašenka, koji je i ovog puta izvojevao pobedu, ako je suditi prema podacima Državne izborne komisije. Deo građana time nikako nije bio zadovoljan, pa su onda usledili meseci protesta, hapšenja, prebijanja demonstranata, smrtni slučaj, pa i zatvorske kazne. Protesti i dalje zvanično traju, ali se sada bitno razlikuju od onih u avgustu.
PROČITAJTE JOŠ:
Tokom proteklih meseci često su bili svedoci masovnih protesta u Minsku i ostatku Belorusije, a demonstranti su tada neretko bili meta policije koja se nije libila da upotrebi silu kako bi ih rasterali sa ulica.
Vlast u Belorusiji, međutim, ne dozvoljava okupljanja, a Lukašenko je čak dozvolio policiji da puca na demonstrante. Sa druge strane vlasti su optuživale demonstrante da prave nerede na ulicama i za nasilje nad policijom, Opozicioni političari su optužili Lukašenka za nameštanje rezultata izbora, tvrdeći da je zapravo njegova protivkandidatkinja Svetlana Tihanovskaja osvojila većinu glasova.
U toku predsedničke kampanje, delovalo je da će ovi izbori biti rutinska pobeda Lukašenka, ali ipak su se ovi izbori pokazali drugačijim nego što je to lider Belorusije verovatno zamislio, prenosi Dojče vele.
Svetski mediji su tokom proteklih meseci gotovo svakodnevno, a potom i na nedeljnom nivou izveštavali o neredima u Belorusiji. Po društvenim mrežama su kružili brojni snimci masovnih protesta iz Minska i ostatka Belorusije, a učesnici protesta su bili kao mladi ljudi (studenti), tako i penzioneri.
U jednom periodu nije bilo vikenda, a da policija u Belorusiji nije bila na ulicama uz svu opremu i tešku tehniku koja im je bila na raspolaganju kako bi razbili demonstracije. Na početku protesta na ulicama beloruskih gradova se okupljalo i oko 100.000 ljudi, međutim kako je vreme odmicalo postali smo svedoci da je masovnost nekako utihnula. Ljudi se sada osećaju sigurnije da protestuju u svojim naseljima i sa svojih balkona. Čini se da se Lukašenku ne žuri da razgovara sa opozicijom i stiče se utisak da misli da ako ovako nastavi da će protesti utihnuti sami.
Protesti na početku 2021. godine
Početkom januara 2021. godine zabeleženi su marševi širom Minska. Ljudi su nosili belo-crveno-bele ili crveno-zelene zastave uzvikujući „Živela Belorusija“ i „Verujemo! Možemo! Pobedićemo!“
Na nekoliko odvojenih protesta 1. januara, policija je privela najmanje 10 ljudi, a 9. januara organizovani su marševi u nekoliko gradova. U pokušaju da izbegnu hapšenja od strane Lukašenkovih snaga bezbenosti, demonstranti su se na najavljenim lokacijama okupljali u poslednjem trenutku. Narednog dana je na protestima uhapšeno oko 40 ljudi.
Okupljanja su se nastavila do kraja meseca, a bilo je izveštaja o hapšenju demonstranata.
Od 2. februara demonstranti su tokom nekoliko narednih dana koristili svoje balkone i skandirali „Živela Belorusija“ i „Lukašenko iza rešetaka“, mašući zastavama. Potom je 7. februara u Minsku organizovan najveći miting od 24. januara.
Amnesti Internešenal tvrdio je 8. februara da vlasti u Belorusiji pribegavaju pretnjama, uznemiravanju i krivičnom gonjenju dece.
Stravične povrede demonstranata na protestima 2020. godine
Krajem avgusta prošle godine doktor ultrazvučne dijagnostike iz bolnice u Minsku govorio je za “Belsat” o demonstrantima koje je pretukla beloruska policija tokom protesta. Kako je ispričao, tokom noći 11-12. avgusta bolnica je primila mnogo pacijenata koji su bili pretučeni i mučeni. Lekari su zaključili da će, ako ne progovore o tome, postati saučesnici u zločinu.
„Doveli su mi četiri teško pretučena pacijenta. Bilo je tu, naravno, i pacijenata sa ranama od metaka i drugim povredama, ali su oni poslati u druge bolnice. Sopstvenim očima video sam gomile modrica na mojim pacijentima. Ljudi su bili plavi od premlaćivanja, nije bilo netaknutog mesta“, priča on.
Lekar je ukazao da je poznato da modrice ponavljaju oblik objekta koji ih je naneo, pa su tako videli otiske pendreka na telama pacijenata. Naveo je da je većina pacijenata mladi u 20-tim godinama i da su svi rekli da su pretučeni tokom nereda, potom u policijskim kombijima, a potom i u stanicama.
„Rekli su da su ih zgrabili nasred ulice, dok su neki išli u prodavnice, vraćali se kući. Oni su porekli da su učestvovali u protestima. Ali čak i da jesu, to ne znači da možete premlaćivati ljude. Mi lekari smo šokirani, ponekad je prosto nemoguće suzdržavati suze“, rekao je on.
Mučenje uhapšenih demonstranata
Na početku protesta, beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko, krvavo se obračunavao sa demonstrantima koji su ustali protiv njega nakon sumnjivih predsedničkih izbora na kojima je osvojio i šesti uzastopni mandat.
Sve su šokirale slike prebijenih demonstranata koji su pušteni na slobodu nakon hapšenja. Prema rečima novinara i svedoka koji su bili na licu mesta, demonstranti koji su izašli iz pritvora su bili u veoma lošem stanju. Ekipe Hitne pomoći došle su da prevezu one koji nisu mogli da hodaju sami.
Britanski mediji prenosili su horor priče demonstranata koji su pretpeli batine i maltretiranje dok su bili privedeni.
BBC je razgovarao sa nekoliko ljudi, uključujući tinejdžere, koji su opisali kako su pretučeni, zatvarani u gomilama od po 20 do 50 ljudi u malim ćelijama ili držani napolju u dvorištu zatvora cele noći.
„Brutalno su tukli ljude, rade nekažnjeno i hapse koga hoće. Bili smo prisiljeni da stojimo u dvorištu čitavu noć. Mogli smo da čujemo kako tuku žene. Ne razumem takvu surovost“, rekao je jedan muškarac dok je BBC-ju pokazivao modrice.
Iz „Amnesti internešnela“ su rekli da su pritvorenici bili skidani do gole kože, tučeni i da im je prećeno i silovanjem.
„Bivši zatočenici rekli su nam da su pritvorski centri postali komore za mučenje, gde su demonstranti primorani da leže u prljavštini, dok ih policija tuče palicama“, rekla je Mari Straters, direktorka „Amnesti Internešenela“ za Istočnu Evropu i Centralnu Aziju.
Među uhapšenim demonstrantima bilo je i dosta žena. Neke od njih su svedočile na društvenim mrežama o tome kako su maltretirane i kakve su pretnje dobijale.
Objavljeni su i video i audio snimci na kojima se čuju vrisci iz pritvornih centara u Minsku, među kojima je i zloglasni Okrestina.
Smrti demonstranata u Belorusiji
Na početku protesta Aleksandar Taraikovski stradao je u Minsku tokom demonstracija organizovanih zbog predsedničkih izbora na kojima je novi mandat osvojio Aleksandar Lukašenko.
Okolnosti pod kojima je preminuo Taraikovski su nerazjašnjene, a na društvenim mrežama se pojavio snimak, koji potvrđuje navode njegove partnerke da je 34-godišnjaka ubila policija.
Na njemu se vidi kako Taraikovski prilazi kordonu policij s podignutim rukama i posle nekoliko sekundi pada na zemlju. Zvaničnici tvrde da je on preminuo kada je eksplozivna naprava pala u njegovu ruku tokom protesta, dok pristalice opozicije to osporavaju.
Policija je uhapsila Romana Bondarenka (31), početkom novembra posle sukoba stanovnika i maskiranih ljudi koji su skidali crveno bele trake, boje opozicije, okačene u dvorištu jedne zgrade u Minsku. On je dan posle umro u bolnici od povreda glave uz rasprostranjene sumnje da su ga tukli u pritvoru.
U Minsku su hiljade Belorusa protestovale i odale počast opozicionaru Romanu Bondarenku, koji je umro posle privođenja.
Zatvor za dve novinarke
Dve beloruske novinarke osuđene su na dve godine zatvora zbog izveštavanja sa opozicionog protesta 2020. godine u Belorusiji, javila je redakcija kanala Belsat za koji rade.
Policija je 15. novembra uhapsila Dariju Čulcovu (23) i Katerinu Bahvalovu (27), dopisnice tog opozicionog kanala sa sedištem u Poljskoj.
Uhapšene su u stanu iz kojeg su snimile nasilno razbijanje demonstracija opozicije. One se terete da su svojim izveštavanjem podsticale stanovništvo na ilegalne demonstracije.
Svetlana Tihanovskaja
Svetlana je bila protivkandidat Lukašenku na izborima. Na izborima se kandidovala nakon što joj je u maju prošle godine uhapšen muž. Noć pre izbora policija je privela osoblje iz Svetlanine kampanje i bila je primorana da se skriva u Minsku, pre nego što se ponovo vratila u javnost na dan izbora na biračkom mestu.
Pre predsedničke kampanje, beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko tvrdio je da zemlja nije spremna za ženskog predsednika. Njena kampanja dolazi nakon što je Amnesti Internašonal osudio diskriminatorski tretman beloruskih opozicionara, uključujući pretnje seksualnim nasiljem i pretnje vlasti da će oduzeti decu od opozicionih ličnosti i poslati ih u sirotišta kojima upravlja država. Kao odgovor na pretnje, Tihanovskaja je poslala svoju decu u inostranstvo da žive sa bakom.
Svetlana je napustila Belorusiju 11. avgusta, a mediji su preneli da je otišla u Litvaniju. Tihanovskaja ne priznaje poraz na izborima, već tvrdi da je pobedila i da je pokradena.
Često se oglašavala na društenim mrežama od kada je napustila zemlju. Često se oglašavala o Lukašenku i pozivala je zapade zemlje da reaguju na situaciju u Belorusiji.
Lukašenko na početku protesta
Predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko izjavio je da Zapad želi da iskoristi Belorusiju protiv Rusije, kao i da se neredi planiraju i režiraju u SAD, a da taj plan sprovode Evropljani.
„Sve se to planira i režira u Americi, a Evropljani taj plan sprovode. Kako im je rečeno, tako je i urađeno. Čak je i formiran specijalni centar kod Varšave. Znate, mi kontrolišemo čime se taj centar bavi. Čak su se i gusenice pokrenule. Vidite li, kada je negde u blizini nemirno, onda i tenkovi pale motore i avioni uzleću, ništa nije slučajno“, rekao je on.
Lukašenko je istakao i da je ovo sve unapred pripremljeno.
„I Rusija se bojala da nas ne izgubi. Zapad je odlučio da nas okrene, kako se ispostavilo, protiv Rusije. Sad nastoje da stvore taj baltičko-crnomorski koridor, takozvani sanitarni kordon – tri baltičke republike, Belorusiju i Ukrajinu. Jedino smo mi tu preostali“, rekao je on obraćajući se radnicima automobilske fabrike „Dzeržinski“.
Lukašenko je kazao i da namerava da u narednih nekoliko dana „reši problem“ po pitanju situacije u zemlji.
Krivični postupci protiv demonstranata
Državni istražni komitet je nakon održanih izbora u avgustu objavio da je pokrenut krivični postupak zbog nereda i nasilja nad službenicima u provođenju zakona, prenosi Radio Slobodna Evropa.
„To se dogodilo u Minsku i mnogim drugim regionima zemlje“, citirala je državna novinska agencija BelTA Ivana Naskeviča, predsedavajućeg Istražnog komiteta.
„Sve nezakonite radnje propraćene su nasiljem nad policijskim službenicima, od kojih su desetine povređene“, rekao je i naveo kako su ova dela „bila praćena uništavanjem imovine i otporom prema vlastima“.
Osude iz celog sveta, ali bez dalje reakcije
Predsednica Evropske komisije Ursula Fon der Lajen je u avgustu 2020. godine osudila nasilje protiv demonstranata u beloruskim gradovima.
„Uznemiravanje i nasilna represija mirnih demonstranata nema mesta u Evropi. Temeljna prava u Belorusiji moraju se poštovati. Pozivam beloruske vlasti da obezbede tačno prebrojavanje i objavljivanje glasova na izborima“, objavila je Fon der Lajen na Tviteru.
Bela kuća je tada saopštila da je „jako zabrinuta“ ponovnim izborom Lukašenka u Belorusiji.
„Pozivamo belorusku vladu da poštuje pravo na mirno okupljanje i da se uzdrži od upotrebe sile“, rekla je na konferenciji za novinare tadašnja portparolka Bele kuće Kejli Makinani.
„Zastrašivanje opozicionih kandidata i pritvaranje mirnih demonstranata i novinara stavilo je mrlju na izborni proces“, dodala je ona.
Poljski premijer Mateuš Moravječki pozvao je zvaničnike Evropske komisije i Evropskog saveta da održe vanredni samit Evropske unije posvećen situaciji u Belorusiji, saopštila je u ponedeljak poljska vlada.
Poljsko Ministarstvo spoljnih poslova osudilo je nasilje i apelovalo je na beloruske vlasti da „počnu da poštuju osnovna ljudska prava“, navodeći kako su korištenje sile protiv mirnih demonstranta i selektivna hapšenja neprihvatljivi.
Nemački ministar spoljnih poslova Heiko Mas izjavio je da EU mora razgovarati o sankcijama protiv Belorusije nakon što je Lukašenko proglašen za pobednika na predsedničkim izborima koje je opozicija opisala kao nameštene.
EU uvela sankcije Lukašenku
Evropska unija je početkom novemebra uvela sankcije za predsednika Belorusije Aleksandra Lukašenka i još 14 zvaničnika zbog uloge u represivnim akcijama tokom protesta posle spornih predsedničkih izbora u avgustu.
Sankcije su zabrana putovanja u zemlje Evropske unije, zamrzavanje imovine i zabrana državljanima i kompanijama EU da ih finansiraju.
EU je saopštila da je na sankcioni spisak stavljen i Lukašenkov sin i savetnik za nacionalnu bezbednost, Viktor.
U saopštenju se navodi da je predsednik Lukašenko „odgovoran za represiju državnog aparata sprovedenu pre i posle predsedničkih izbora 2020, posebno za proterivanje ključnih opozicionih kandidata, samovoljno hapšenje i zlostavljanje mirnih demonstranata, kao i zastrašivanje i nasilje nad novinarima“.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
