Privreda Evropske unije od oštrih mera ograničenja oporavlja se neujednačeno, opterećena tradicionalnim političkim sporovima, dok članice suočene s pretnjom novog talasa širenje korona virusa zasad izbegavaju obuhvatna zatvaranja koja su izazvala najoštriji ekonomski pad od Drugog svetskog rata, prenosi Radio slobodna Evropa (RSE) pisanje svetskih medija.
Suočena s pandemijom, EU je stavila je postrani stara medjusobna sumnjičenja članica kako bi napravila kolektivni paket ekonomske pomoći, povećavši nade da je održivi oporavak na putu. Ali dok korona virus opet dobija na snazi, evropska obnova deluje da posustaje, delom i zbog strahovanja da bi tradicionalne političke brige mogle omesti ekonomske imperative, piše Njujork tajms.
Ranija protivljenja severnih evropskih zemalja izdavanju zajedničkog duga prevazidjena su odlukom o korona obveznicama, što je, ocenjuje američki list, zacementiralo osećaj da je pandemija pomogla sazrevanju Unije.
Pročitajte još:
Medjutim, Evropska centralna banka, koja je dobila pohvale posle obećanja da će uraditi sve što treba za stabilizaciju ekonomije, usteže se da ponovi takvu poruku, sejući sumnju o budućoj dostupnosti kredita.
Pojedini podaci ukazuju da je ekonomski život u 18 država evrozone imao nagli skok u julu i tokom većeg dela avgusta, pre nego što se aktivnost opet usporila proteklih nedelja. S rastom novih zaraza poslednjih nedelja, ljudi odustaju od putovanja, smanjuju odlaske u kupovinu i odlučuju se na štednju usled pretnji po radna mesta.
Uz to, dodaje list, u jeku najgore zdravstvene krize u poslednjih 100 godina, s najvećim ekonomskim padom od Velike depresije, britanska vlada je odlučila da pokrene novu krizu i povećala strahove da bi mogla ostvariti višegodišnje pretnje o izlasku iz EU bez dogovora o budućim trgovinskim odnosima, što bi skoro izvesno pogoršalo već užasan ekonomski pad u Velikoj Britaniji, ali i pogodilo njene najveće evropske trgovinske partnere, poput Holandije, Francuske i Španije.
Evropa se neujednačeno oporavlja od krize izazvane pandemijom korona virusa, ukazuje Fajnenšel tajms, ilustrujući različite sudbine evropske ekonomije „u dve brzine“ primerima Nemačke na severu koja se oporavlja snažnije od južnih članica EU poput Španije.
Pre pandemije Španija je imala veći rast od evropskog proseka, dok je Nemačka bila na ivici recesije. Medjutim, sa širenjem korona virusa u prvoj polovini godine, španska privreda se smanjila za 22 odsto, skoro duplo više od nemačkog pada od 12 odsto, ukazuje britanski list, dodajući i da se oporavak odvija drugačije – nemačka maloprodaja je iznad prepandemijskih nivoa još od maja, dok u Španiji i dalje zaostaje.
Jedan od razloga je koliko je pandemija u martu i aprilu snažno pogodila Španiju i brzina kojom nove infekcije opet rastu. Španske mere zatvaranja su bile strože od nemačkih, dok je privreda Španije posebno zavisna od turizma.
Kriza je duboko uticala na španske javne finansije, gurajući dug sa 96,5 odsto BDP-a prošle godine do 128,7 odsto koliko se procenjuje za sledeću godinu. Nemačka, s dugom od 75 odsto BDP-a, nema takva ograničenja posle više godina suficita, pa je svoj paket ekonomskog oporavka produžila sa 12 na 24 meseca.
Oporavak u dve brzine, u kojem se fiskalno snažni sever Evrope brže oporavlja od teško zaduženog juga, može povećati napetosti finansijskih tržišta, podstaći političke tenzije i otežati zadatke odlučilaca u Evropskoj uniji, ukazuje Fajnenšel tajms na upozorenja ekonomista.
Kako drugi talas zaraza korona virusom dobija zamajac širom Evrope, vlade su odlučne da izbegnu opsežne mere ograničenja koja su proletos zamrzle privrede i umesto toga traže manje remetilačke načine da se živi s COVID-19, piše Volstrit džurnal.
Francuska i Španija su zabeležile najveći porast broja novih slučaja zaraza korona virusom posle sezone letnjih putovanja. Ipak, ukazuje američki list, vlasti te dve zemlje, kao i drugde u Evropi, uvode lokalne mere za borbu protiv širenja virusa, dok traže od gradjana da sebe i druge štite razboritim ponašanjem.
To je u oštrom kontrastu s opsežnim merama uvedenim kada je COVID-19 prvi put pogodio Evropu ranije ove godine, ističe Volstrit džurnal, navodeći da su te mere donekle suzbile širenje virusa, ali i izazvale najoštriji ekonomski pad od Drugog svetskog rata.
Zdravstveni zvaničnici upozoravaju da bi pandemija mogla biti opasnija s hladnim vremenom, kada ljudi provode više vremena u zatvorenim prostorijama. Političari ipak uglavnom isključuju nova zatvaranja, ukazuje list, navodeći primere Španije, Francuske, Italije i Nemačke.
Erman Gusens, mikrobiolog s Univerziteta Antverpen koji koordiniše naučni savetodavni panel EU, rekao je da su ranije stručnjaci za javno zdravlje poput njega davali savete koji su doveli do zatvaranja, bez razmatranja širih društvenih i ekonomskih posledica.
On kaže da sada savetuje donosiocima odluka da promene svoje poruke i da traže od ljudi da se ne oslanjaju na vladine mere, već da preuzmu ličnu odgovornost za suzbijanje bolesti fizičkim distanciranjem, nošenjem maski, izbegavanjem gužvi i ljudi koji su u većem riziku od zaraze.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar