0
Jutros je Rusija objavila da je privremeno obustaviti ofanzivu na luku Marijupolj i grad Volnovaka kako bi civili mogli da se evakuisali preko dva humanitarna koridora koja su dogovorena tokom poslednje runde mirovnih pregovora. Ova mera će omogućiti ukrajinskom civilnom stanovništvu da bezbedno napusti grad, tokom pet časova koliko će trajati primirje, navodi Gardijan.
Kako prenosi ruska agencija RIA civilima će biti dozvoljeno da napuste Mariupolj između podneva i 17 časova.
Pročitajte još:
Rusija je ranije u subotu saopštila da će njene trupe, koje su opkolile lučki grad u Azovskom moru na jugu Ukrajine, prestati da pucaju i da će dozvoliti civilima da prođu. Rusija takođe planira delimični prekid vatre kako bi se omogućio izlazak humanitarnog koridora iz Volnovahe. Civili će tako moći da krenu ka Zaporožju i moći će da koriste posebne autobuske linije ili da putuju sopstvenim automobilima, prenosi Gardinjan.
Subotnja evakuacija je prva od nekoliko faza, saopštilo je gradsko veće.
„S obzirom na to da je naš rodni grad stalno pod nemilosrdnom vatrom okupatora, nema drugog rešenja“, rekao je gradonačelnik Mariupolja Vadim Bojčenko u saopštenju.
Ukrajinska vlada je saopštila da je plan da se evakuiše oko 200.000 ljudi iz Mariupolja i 15.000 iz Volnovahe, a Crveni krst je garant za prekid vatre.
Podsetimo, Deniš Pušilin, lider samoproglašene Donjecke Narodne Republike (DNR) koju je Rusija priznala kao nezavisnu državu, pre nekoliko dana najavio je da je strateški cilj snaga DNR zauzimanje luke Marijupolj na obali Crnog mora. Od tada za ovaj grad vodi se žestoka bitka.
“Zadatak je opkoljavanje Marijupolja”, rekao je Pušilin u televizijskom intervjuu i dodao da “nacionalistički elementi u Marijupolju terorišu civilno stanovništvo i koriste ga kao živi štit”, ali za tu tvrdnju nije ponudio nikakve dokaze.
DNR želi ovaj grad iz tri ključna razloga.
Prvi razlog je geografski položaj Marijupolja. Administrativno, Marijupolj pripada Donjeckoj oblasti koja uz Lugansku oblast čini Donbas region.
Ipak, Marijupolj nije deo Donjecke Narodne Republike (DNR) koju su proruski separatisti proglasili 7. aprila 2014. godine. DNR zauzima tek trećinu teritorije Donjecke oblasti, ali su u njenom sastavu veći gradovi, uključujući i Donjeck koji je od Marijupolja udaljen oko 100 kilometara.
Zauzimanjem ovog grada u kojem, prema procenama, živi više od 400.000 stanovnika, proruski separatisti omogućili bi stvaranje takozvanog kopnenog koridora do Krima.
Samoproglašene Donjecka Narodna Republika i Luganska Narodna Republika (LNR) nisu kopneno povezane sa Krimom, poluostrvom koje je nakon referenduma 16. marta 2014. godine proglasilo otcepljenje od Ukrajine i pripojenje Rusiji.
Ukrajina, EU i SAD nikada nisu priznale rezultate referenduma, zbog čega Kijev smatra Krim, kao i DNR I LNR, delovima svoje “privremeno okupirane teritorije”. Međutim, Moskva smatra Krim delom Ruske federacije. Preko Krimskog mosta koji prelazi preko Kerčkog moreuza Krim je povezan sa Rusijom, dok su DNR i LNR kopnenom granicom povezane sa Rusijom. Međutim, između Krima, LNR i DNR ne postoji kopnena veza.
Osvajanjem Marijupolja, kao jednog od najvećih gradova na azovskoj obali Ukrajine, taj koridor bi bio praktično otvoren.
Rusija od 24. februara, prvog dana rata, napada gradove u Hersonskoj oblast i Zaporoškoj oblast koje se nalaze između Krima, DNL i LNR. Na tom potezu Marijupolj je najveći zalogaj, dok su ostale mete Berdjansk i Herson.
Drugi razlog je ekonomske prirode. Marijupolj je najprometnija luka na Azovskom moru koje je Kerčkim moreuzom spojeno sa Crnim morem. Zauzimanje ovog grada bio bi i veliki ekonomski udarac za Ukrajinu.
Treći razlog krije se u ratu iz 2014. godine. Marijupolj je mesto poraza proruskih separatista koji su i pre osam godina pokušali da zauzmu grad, ali je ukrajinska vojska uspela da ga sačuva. Čak, nakon što je proglašena DNR, Kijev je privremeno Marijupolj proglasio za administrativni centar Donjecke oblasti koju smatra svojom teritorijom.
BONUS VIDEO: Kijev u plamenu posle još jednog napada ruske vojske
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
