Dok se evropske države trude da evakuišu svoje građane iz Avganistana i spreče potencijalni talas izbeglica na svojim granicama, Evropa se obraća Pakistanu za pomoć, prenosi Politiko.
PROČITAJTE JOŠ:
Za samo nedelju dana, ministra spoljnih poslova Nemačke, Holandije i Velike Britanije posetili su Islamabad. Oni su obećali gotovnsku pomoć Pakistanu za pomoć u krizi u susednoj zemlji, i obasipali su Pakistan pohvalama u evakuaciji hiljada diplomatskog osoblja i avganistanskih radnika iz Kabula.
Nemački ambasador u Pakistanu rekao je da bi bilo nemoguće evakuisati nemačko i holadsko osoblje bez pomoći Islamabada. Pakistan je primio pozive i predsednika Saveta EU Šarla Mišela kao i visokog predstavnika EU za spoljnu politiku Žozefa Borela, prenosi Politiko.
Povratak talibana u Kabul sada daje priliku Pakistanu da se u vrati u diplomatsku igru. Koristi pažnju kako bi promenio svoj imidž na međunarodnom nivou i koristi svoju poziciju glavnog odredišta za avganistanske izbeglice za postizanje ustupaka za svoje prioritete poput ekonomske pomoći, trgovinskih podsticaja, slobodnijih putovanja u Evropu i doplomatske podrške spornom regionu Kašmira.
Uvertira dolazi u ključnom trenutku jer se i Pakistan i Evropa bore sa povlačenjem SAD iz regiona. Vašington je dugo bio glavni pakistanski snabdevač oružjem i pomoći dok je tražio pomoć Pakistana u Avganistanu, ali se taj odnos pogoršao pošto je Pakistan pružao pomoć avganistanskim talibanima.
Prijatelj u nevolji
Pre avganistanske krize, Pakistan nije bio popularan u Briselu. Konzervartivna muslimanska zemlja rutiski je kritikovana zbog odnosa prema ljudskim pravima i dvoličnog ponašanja u Avganistanu, gde je istovremeno bila i na strani NATO-a i talibana. Iako je EU glavni trgovinski partner Pakistana, južnoazijska zelja je daleko na listi prioriteta EU.
Ali sve se promenilo kada su talini zauzeli Kabul. Islamabad je podvukao svoju ulogu u pomaganju evropskim zemljama i stranim zvaničnicima da napuste Kabul. Pakistan pomaže u evakuaciji oko 4.000 avganistanskih državljana koji su radili sa američkim i savezničkim snagama u Kabulu. Zemlji je to pošlo za rukom zbog jakih veza sa talibanima. To joj je omogićilo da nastavi sa letovima i da drži svoju ambasadu otvorenom, iako je većina zemalja napustila Avganistan.
Dugoročno, Evropa veruje da je Pakistan ključan u sprečavanju novog talasa izbeglica. Dolazak novih izbeglica toksično je pitanje za Evropu, a kontinent želi da izbegne ogorčenje koje je doživeo tokom poslednjeg priliva izbeglica na svojim granicama 2015. i 2016. godine. Austrija je istakla da neće primiti nijednu avganistansku izbeglicu, nakon što su talibani preuzeli Avganistan, a francuski predsednik Emanuel Makron je istakao da Evropa mora predvideti i da se zaštite od velikih neregularnih migracijskih tokova.
Tamo traže pomoć Pakistana. Zemlja je već primila milione avganistanskih izbeglica, a Evropa se nada da će moći da prime još neke od njih.
Jednostavna usluga
Svestan svoje poluke, Pakistan pokušava da se založi za niz trgovinskih i ekonomskih pogodnosti, osim što pokušava da promeni svoj brend.
Pakistanski ministar inostranih poslova Šah Mahmun Kureši, natareo je Dominika Raba da skine Pakistan sa „crvene liste“ zemalja čijim se državljanima brani putovanje u Veliku Britaniju. Takođe je zatraženo i uklanjanje Pakistana sa „sive liste“ međunarodne inicijative za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma, poznate kao Operativna grupa za finansijsko delovanje, koja otežava pristup Pakistana međunarodnim kreditima.
Islamabad takođe pokušava da ubedi zemlje EU da zadrže trgovinsku šemu pod nazivom GSP+, koja pomogućava Pakistanu da uvozi robu u Evropu po niskim ili nultim carinama. Šema je zasnova na poboljšanju Pakistana u obalsti ljudskih prava, uključujući dečji rad, slobodu štampe i verske slobode, ali su grupe za ljudska prava dokumentovale pogoršanje situacije na terenu.
Vrlo je verovatno da će se Pakistan teško podruditi. Pošto je video kako je Turska pregovarala o svom sporazumu da tražioci azila ne bi došli u Evropu, Pakistan vodi sličnu strategiju.
„Ako izbeglice dođu u Pakistan, to će imati uticaja na nas“, rekao je prošlog meseca za Politiko ambasador Pakistana u EU Zaher Aslam Janjua. „I onda možda neće stati na tome, pa će možda preći i u druge zemlje. Na drugim zemljama je da učine svoj deo posla“.
Od 1979. godine, kada je Sovjetski Savez napao Avganistan, Pakistan je bio ključan za osiguravanje diplomatskih, trgovinskih i logističkih veza Avganistana i ostatka sveta. Pošto je Avganistan sada u rukama talibana, grupa koju Pakistan vrlo dobro poznaje, verovatno će svakoj zemlji koja želi da posluje sa njima biti potrebna pomoć Pakistana.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar